Gram najskuplje materije na Zemlji košta 62 biliona dolara: Svi su čuli za nju, a znate li zašto nam je bitna?

Sa neverovatnom cenom od 62.000.000.000.000 dolara za samo jedan gram, ova supstanca je ubedljivo najskuplja stvar na Zemlji.

Međutim, čak i da imate taj novac, možda ne biste mogli da pronađete ni gram ovog materijala bilo gde u svemiru. Za razliku od dragog kamenja ili metala, ne možete jednostavno iskopati ovaj ultra-retki materijal iz zemlje. Umesto toga, ova čudna supstanca mora biti sastavljena atom po atom, u procesu koji bi mogao trajati milijardu godina da bi se prikupila jedna desetina grama.

Iako zvuči kao nešto iz naučne fantastike, smatra se da su atomi antimaterije najvredniji materijal na Zemlji, piše Daily Mail.

Poput "zlog blizanca" obične materije, antimaterija je ogledalska slika atoma i čestica koje čine svet oko nas.

Baš kao u filmu "Anđeli i demoni", kada se materija i antimaterija sretnu, one se potpuno uništavaju i oslobađaju ogromnu količinu energije.

To znači da antimaterija nestaje gotovo istog trenutka kada se proizvede, što je čini neverovatno skupom za skladištenje i proučavanje.

Sve atome, protone, neutrone, elektrone i subatomske čestice koje čine posmatrani svemir sačinjava materija.

Međutim, za svaku česticu materije postoji antimaterijska verzija koja je potpuno ista, osim što ima suprotan električni naboj.

Na primer, dok protoni materije imaju pozitivan naboj, antiprotoni imaju negativan naboj.

Ove antičestice mogu se sastaviti u antiatome, antimolekule, a teoretski čak i u čitave antimaterijske planete i galaksije koje bi funkcionisale poput našeg svemira.

Godine 1999, naučnik NASA Harold Geriš procenio je da je cena antimaterije 62,5 biliona dolara, ili 1,75 kvadriliona dolara po unci, na osnovu energije uključene u proizvodnju i procenjenog kapaciteta proizvodnje.

Iako je Geriš procenio da će cena vremenom opasti, realnije razumevanje inženjerskih izazova znači da bi prava cena mogla biti još viša.

Govoreći za ABC News, profesor Majkl Douzer, fizičar iz CERN-a, rekao je: "Pravimo tako male količine da čak i ako biste uništili svu antimateriju koju proizvodimo tokom godine, ne bi bilo dovoljno ni da prokuvate šolju čaja."

"Jedna stotina nanograma antimaterije košta koliko i jedan kilogram zlata."

To bi značilo da gram antimaterije košta oko 5,24 kvadriliona dolara.

Nova antimaterija se stalno stvara svuda oko nas, pa čak i u našim telima.

Kada se radioaktivni materijali poput kalijuma raspadaju, oni proizvode elektron i antimaterijski elektron nazvan pozitron.

To znači da banana, koja je posebno bogata radioaktivnim kalijumom, generiše oko jednu antimaterijsku česticu svakog sata.

Međutim, pošto se ove čestice brzo uništavaju u kontaktu sa okolnom materijom, to nije od velike pomoći naučnicima koji žele da ih proučavaju.

Da biste dobili antimateriju po zahtevu, morate je prisiliti da nastane koncentrišući toliku količinu energije na jednu tačku da se ona pretvori u materiju.

U CERN-u naučnici koriste ogromne akceleratore čestica da ubrzaju tok protona, pozitivno naelektrisanih čestica, i sudare ih sa blokom iridijuma.

Otprilike jednom u milion sudara, ogromne količine energije koncentrišu se u česticu materije i zajedno s njom nastaje njena antimaterijska bliznakinja.

Ove čestice se zatim pažljivo preusmeravaju u uređaj nazvan "usporivač antiprotona", koji koristi moćne magnete da koncentriše antimateriju u mlaz koji putuje brzinom jedne desetine brzine svetlosti.

Međutim, ceo ovaj proces troši neverovatne količine energije.

Akceleratori čestica u CERN-u čine oko 90% godišnjih troškova energije istraživačkog centra od 1.250 gigavata.

Za poređenje, procenjuje se da London godišnje troši samo 37,800 gigavata energije.

Osim toga, ovaj proces proizvodi samo izuzetno male količine antimaterije, pri čemu CERN godišnje stvara tek nanograme materijala - što antimateriju čini neverovatno skupom po težini.

Ali, proizvodnja antimaterije nije kraj problema, jer će se ona uništiti ako ikada dođe u kontakt s običnom materijom.

Da bi se sprečilo uništenje novoformirane antimaterije, ona mora biti pažljivo zadržana u superhlađenim magnetima unutar potpunog vakuuma.

Trenutni rekord za skladištenje antimaterije je 405 dana za pojedinačne čestice i samo 17 minuta za kompletne antiatome.

Istraživači u CERN-u trenutno testiraju metod koji koristi magnetne "boce" za transport antimaterije van laboratorije, prevozeći je kombijem do različitih istraživačkih centara.

Međutim, nedavni test je uspeo da transportuje samo 70 protona obične materije, što je daleko od čak i jednog nanograma antimaterije.

S obzirom na sve ove poteškoće, možda se pitate zašto naučnici uopšte pokušavaju da stvore tako skupu i nestabilnu supstancu.

Razlog je taj što bi razotkrivanje misterija antimaterije moglo pomoći da razumemo zašto svemir izgleda onako kako ga vidimo danas.

Na samom početku svemira, naučnici veruju da su materija i antimaterija nastale u ogromnim količinama, međusobno se uništavajući dok nije ostala samo materija koja sada čini svemir.

Međutim, ako su materija i antimaterija stvorene u jednakim količinama, onda nema smisla da je uopšte ostalo bilo kakve materije.

To znači da bi mogla postojati neka suptilna razlika između materije i antimaterije koja ih čini ne sasvim simetričnim.

Ili, ako naučnici ne pronađu razliku, moguće je da jednostavno živimo u delu svemira ispunjenom materijom, dok su antimaterijske oblasti skrivene negde izvan našeg vidokruga.

(Telegraf.rs)