Kada nastupi demencija – Domovi za stare

Staračka demencija je jedna od češćih pojava koje se javljaju u poznim godinama. Intelektualne i mentalne sposobnosti pojedinca počinju da se krune i osipaju, i sa razvojem stanja sve više se gube. Memorija, naročito ona kratkoročna sve je ograničenija, sužava se dok ne nestane. Demencija kao takva je skup simptoma koje oslikavaju teške promene usled degenerativnih bolesti mozga. Demencija kao stanje nije ni laka ni jednostavna kako za osobu koja od nje pati ali ni za najbliže koji se sa njom i njenim posledicama svakodnevno suočavaju. Domovi za stare su ustanove koje će omogućiti da osobe sa ovim simptomima kvalitetnije provode svoje vreme.

Starost kao takva prvi i je i osnovni uzrok demencije. Nažalost, još uvek nije pronađen lek koji bi sprečio ili bar zaustavio svojevrsnu atrofiju mozga kao organa koja prati proces starenja. Znati nositi se sa njom, poseban je izazov, nešto što domovi za stare znaju da rade i znaju da se postave u ovim situacijama.

Postoje i različiti drugi faktori koji su preduslovi, podloga za razvoj demencije. To mogu biti neke kardiovaskulatne bolesti, predhodni moždani udar, razne vrste infekcija i infektivnih oboljenja, organski i metabolički poremećaji, nedostaci različitih supstanci u organizmu kao što su folna kiselina, tiamin, vitamini B grupe, i mnogi drugi, zatim izloženost hroničnoj intoksikaciji organizma usled konzumiranja alkohola, narkotika, odnosno usled boravka u toksičnim sredinama i drugo.

Dugoročno pamćenje slabije se urušava nego kratkoročno pa se nemojmo čuditi kada naši stariji pričaju detalje iz svog detinjstva a nemaju pojma šta su doručkovali. Apstraktni način razmišljanja sve je skučeniji. Vizuelna, taktilna i slušna percepcija polako odumire – uglavnom nepravilnim ritmom. Govor se menja. Sposobnost da se obavljaju svakodnevne, svrsishodne radnje je sve uprošćenija. Tim iskusnish medicinskih sestara u domovima za stare će znati da reaguje i da se nose sa ovim problemima kod korisnika staračkih domova.

Početak je prepoznatljiv – kada baka ili deka ne mogu da se sete našeg imena. Uznapredovala demencija se otkriva kada nas više ne prepoznaju. Potraga za predmetima - ključevima, naočarima, knjigom, štapom, svakodnevnim upotrebnim predmetima je stalno prisutna. I ukoliko osoba ne može da pronađe predmet, makar mu stajao u ruci, javlja se nelagoda, strah pa i panika.

Orijentacija u vremenu i prostoru se tokom vremena pogoršava. Nikome od nas nije potrebno da po celom komšiluku tražimo zalutalog dedicu koji ne zna ni da li je pošao ni da li se vratio i kuda ide ni gde mu se kuća nalazi.

Ova bolest nema svoj predvidiv tok. Kad tad doći će do promene u karakteru pa razdražljivost i sklonost konfliktima, iako to ranije nije bila karakterna crta, počinje sve češće da se uočava. Neretko su dementna lica i manje ili više agresivna. Ponašanje u celini se menja, bilo u okviru porodice bilo u širem društvenom kontekstu. Domovi za stare kao ustanove pružaju negu i druženje korisnicima doma sa demencijom.

Iako naši najstariji voljeni koji pate od demencije imaju mnogo zajedničkog, jedna osobina je univerzalno prisutna – nepredvidivost u ponašanju. Nikada ne znamo šta im i kada može pasti na pamet. Često su prisutne i situacije koje mogu dovesti do opasnosti . Uključene ringle, rerne, pegle, puštena voda iz slavine, ceo niz potencijalno opasnih postupaka mogu se pojaviti i više puta u toku dana. Nema ni svrhe ni smisla objašnjavati im koliko opasne situacije mogu biti. Potreban im je stalni nadzor. Kako ga omogućiti? Dom za stare.

S obzirom da mnogi od nas rade puno radno vreme, nije nam radno mesto baš preko puta, imamo brojne druge obaveze kojma treba da se odazovemo, pravovremeno pa naše vreme i ne zavisi samo od nas, dešava se da nismo u mogućnosti da se lično brinemo o potrebama naših starih. Idealno rešenje u ovakvim situacijama su domovi za stare.

Domovi za stare su specijalizovane ustanove koje se brinu da sve potrebe njihovih stanara budu zadovoljene. Od onih osnovnih kao što je redovna, prilagođena i raznovrsna ishrana, i hranjenje ako je to potrebno, do održavanja lične higijene, garderobe i okruženja, naravno uz pomoć negovatelja koji su na usluzi 24 sata dnevno. Lekarski nadzor u staračkom domu je zastupljen neprekidno pa se svaka promena u ponašanju ili u celokupnom zdravstvenom status evidentira i prilagođava se potrebna nega ili terapija u zavisnosti od potreba korisnika doma.

Nema pristupa opasnim predmetima. Utičnice su specijalno pokrivene i zaštićene. Hemikalije i lekovi nisu na dohvat ruke. Hrana se posebno priprema i servira. I što je najvažnije, naši stariji nikada nisu sami! To je jedna od velikih prednosti domova za stare.

Savremeni domovi za stare su mesta uređena sa mnogo stila i ljubavi. Staze za šetnju i perivoji, parkovi i bašte su u sklopu okućnice. Enterijeri vedrih, smirujućih boja, sa prilagođenim prilazima, hodnicima, nameštajem u zajedničkim i ličnim prostorijama staračkog doma, radionice, biblioteke i čitaonice, sve ono što može pomoći da se demencija bar donekle zaustavi ako ju je već nemoguće izlečiti. Starački domovi su mesta koja rade na očuvanju digniteta naših dana.

Oglasiko nas upoznaje nas sa velikim brojem odličnih staračkih domova gde će naši voljeni roditelji ili rođaci imati priliku da uživaju u svojim starim danima. U društvu svojih vršnjaka, deleći zajednička interesovanja, hobije, baveći se u skladu sa svojim mogućnostima onim aktivnostima koje će omogućiti spokojnu starost, sve nam to omogućuju starački domovi.

(Telegraf.rs/PR)