Kako se postaje sudski tumač

Sudski tumač nije zanimanje, nego zvanje i to veoma prestižno. Kada čujete da je neko sudski tumač za određeni stranih jezik, dosta znate o toj osobi. Zvanje koje nosi svedoči da je reč o odličnom prevodiocu koji iza sebe ima godine iskustva u prevođenju i dragoceno stečeno znanje. Da li je svaki prevodilac sudski tumač, i kako se ovo zvanje stiče?

Pre svega, da razjasnimo, nije svaki prevodilac ujedno i sudski tumač. Takođe, nisu svi profesori stranih jezika i diplomirani filolozi sudski tumači, već je potrebno proći određenu proceduru da se to postane. Diplomci Filološkog fakulteta dobijaju različita zvanja, u zavisnosti od katedre kojoj pripadaju, tj. kurikuluma koji su pohađali. Tako, nakon sticanja diplome imamo profesore (određenog) jezika i književnosti ili na nekim katedrama diplomirae filologe. Ipak, oni još uvek nisu sudski tumači, a to mogu postati kasnije, ako budu želeli da u tom smeru ide njihova karijera.

Dakle, kada neko može da postane sudski tumač za neki jezik i koju su uslovi da se to ostvari. Naime, na prvom mestu neophodno je odlično poznavanje određenog stranog jezika. To podrazumeva poznavanje gramatičkih struktura, bogat fond reči i veština tečnog usmenog i pisanog izražavanja. Reč je o najvišim nivoima znanja stranog jezika. Ovo znanje može se steći na fakultetu, ali to nije obavezno. Osobe koje su završile druge fakultete, a ne Filološki, takođe mogu postati sudski tumači. Jezik mogu naučiti boravkom, studiranjem ili radom u inostranstvu i pohađanjem kurseva. Kada dođe vreme da se prijave na konkurs za zvanje sudskog tumača, znanje jezika moraće da dokažu polaganjem ispita.

Kada je ispunjen prvi uslov, tj. odlično poznavanje stranog jezika, potrebno je ispuniti drugi. On se odnosi na bavljenje poslom prevodioca. Kandidat za sudskog tumača mora da ima minimum pet godina radnog iskustva na poslovima prevodioca za taj jezik. Kada je posao prevodioca u pitanju, radno iskustvo je veoma važno. Njime se produbljuje znanje, stiče rutina i jača samopouzdanje. Takođe, stiču se veštine snalaženja u raznim situacijama, naročito kada je usmeno prevođenje u pitanju. Tu se sve brzo dešava i nema puno vremena za razmišljanje. Neophodna je potpuna koncentracija, a korisno je znati brzo pisanje, tj. stenografiju – kada se hvataju beleške. Za pisano prevođenje potrebno je imati puno strpljenja, jer nekada treba tragati po raznim rečnicima i internetu kako bi se na najbolji način prevela neka specifična, često stručna, reč ili izraz. Iskusni prevodioci su navikli na to da nema brzanja i da nekad moraju da se pomuče za kvalitetan prevod. Pet godina radnog iskustva na poslu prevodioca je dovoljno da se steknu veštine potrebne da bi neko mogao da radi kao sudski tumač.

Inače, sudski tumači, kako sam naziv kaže, bave se prevođenjem svih vrsta sudskih i pravnih spisa. Stoga oni treba da ovladaju pravnom terminologijom, tj. birokratskim jezikom.

Kada neko ispuni prva dva uslova, trebalo bi da sačeka da se pojavi konkurs za nove sudske tumače koji raspisuje nadležno ministarstvo. To se dešava periodično i to kada se javi potreba za novim sudskim tumačima. Sticanjem ovog zvanja dobija se službeni pečat, koji se koristi za prevode koji treba da budu overeni.

Kada prevod treba da ima pečat sudskog tumača? Overeni prevodi traže se u zvaničnim institucijama kao što su sudovi, univerziteti, ambasade, ministarstva i razne druge ustanove. Praktično, kada u inostranstvu prilažete neku dokumentaciju, trebalo bi da se raspitate da li je neophodno da prevodi budu overeni. Kada je reč o ličnim dokumentima, kao i o dokumentima koji potvrđuju stečeno akademsko zvanje, obično je potrebno da budu prevedeni kod sudskog tumača, jer on svojim službenim pečatom garantuje verodostojnost. Takođe, ovakva dokumenta se obično predaju nekim zvaničnim ustanovama. Pravna dokumentacija, gde spadaju: ugovori, rešenja, presude, molbe, žalbe, potvrde itd. skoro uvek mora da ima overene prevode.

Za razliku od ovih dokumenta, prevodi koji ne zahtevaju overu su na primer književni prevodi. Pored njih tu su i prevodi stručnih i naučnih radova. Pisani prevodi kojima je namena da se koriste u medijima, kao što su prevodi filmova, serija, potkasta, TV emisija – takođe ne treba da budu overeni. Kad god nije reč o nekoj zvaničnoj dokumentaciji koja se prilaže nekoj instituciji nije neophodno da prevode rade sudski tumači. Ipak, pošto su sudski tumači ujedno i prevodioci koji se mogu baviti svim vrstama prevođenja, nije loše angažovati i u prilikama kada njihov pečat nije potreban. Na taj način ste sigurni da ćete dobiti kvalitetan prevod jer ga je radila osoba sa puno znanja i iskustva.

Sudski tumači za razne svetske jezike nude usluge overenih prevoda, a sve ih možete pogledati na stranicama gde su besplatni mali oglasi i informisati se u vezi sa cenama i drugim vrstama prevoda koji su u ponudi. Iako im je osnovna delatnost izrada overenih prevoda dokumenta, sudski tumači bave se i drugim vrstama pisanog i usmenog prevođenja. Pronađite sudskog tumača za odabrani jezik i angažujte ga svaki put kada vam je potrebna izrada prevoda sa pečatom ili bez njega.

(Telegraf.rs/PR)