Posetio je jedan od najhladnijih gradova na svetu, pa saznao nešto šokantno: "Taj zakon je uveden 1950-ih"

Popularni jutjuber Sajmon Vilson posetio je Longjerbijen, smešten na norveškom arhipelagu Svalbard, u Arktičkom okeanu, u kojem živi 2.368 stanovnika (prema popisu iz 2019).

Našao se usred ledene sredine i odlučio da razgovara s građanima, kako bi saznao više informacija o živopisnom mestu, a posebno njegovim neobičnim zakonima.

Preporučujemo

Popularan među turistima

Longjerbijen je 1906. godine osnovao američki rudarski magnat Džon Monro Longjer, po kojem je dobio ime. Tokom Drugog svetskog rata je srušen od strane Nemaca, ali je kasnije obnovljen.

Nudi široku ponudu aktivnosti i ustanova, među kojima su zatvoreni bazeni, sportske dvorane, trgovine, crkva, tri hotela, kao i univerzitetski centar.

Uz to, njegova pozicija i zanimljivosti čine ga jednom od poželjnijih turističkih odredišta u Norveškoj. Ipak, mladog jutjubera su najviše zainteresovali lokalni zakoni.

Printskrin: YouTube/Simon Wilson

Nema klasičnih sahrana

U prošlosti je, naime, tumačeno da je ovde “umiranje zabranjeno”?! Priznaćete da informacija zvuči bizarno, pa su svojevremeno reagovali i predstavnici vlasti.

“To je pogrešno tumačenje. Ljudi u Longjerbijen umiru, ali se klasične sahrane ne organizuju”, objašnjeno je.

Sajmon Vilson je upitao svog domaćina Markusa da mu detaljnije objasni šta to znači za lokalno stanovništvo, prenosi Mirror.

“Naravno da je bilo slučajeva da ljudi umiru ovde, ali generalno, ako je neko prestar ili ne može da se brine o sebi, seli se u druge delove zemlje. Nemamo starački dom, ili dom za penzionere”, kazao je on.

Problem su niske temperature

Jutjuber je saznao da jedinstveni propisi o sahranjivanju postoje od 1950-ih. Dakle, umiranje u Longjerbijenu nije zabranjeno, ali ne postoje opcije za klasičnu sahranu.

Zašto je tako? Temperature u ovom području dostižu -20 stepeni Celzijusa. Zbog dubokog permafrosta, kako se objašnjava, zakopana tela ostaju sačuvana, odnosno ne raspadaju se.

Tokom 1950-ih je otkriveno da se nisu raspala ni tela osoba preminulih od španskog gripa, a pokopanih 1917. Ovo je zabrinulo naučnike, jer je postojala šansa da virus preživi na niskim temperaturama.

Sve uz dozvolu vlasti

Sve zvuči kao zaplet nekog horor filma, ali srećom nije bilo problema. Ipak, kako bi se izbegle potencijalne posledice bolesni i stari se prevoze u druge delove Norveške kako bi tamo proveli poslednje dane.

Njihov pepeo kasnije je moguće vratiti u Longjerbijen (uz dozvolu vlasti), smestiti u urnu i pokopati.

(Telegraf.rs)