Druga kuća za treće doba – starački dom

U starosti su prisutni mnogi izazovi kada je zdravlje u pitanju. Starije osobe koje se suočavaju sa njima često ne žele odmah da prihvate da nisu u mogućnosti da samostalno obavljaju razne svakodnevne zadatke, koje su ceo svoj život s lakoćom mogle. Ne samo da im je potrebna pomoć, već u jednom trenutku postane neophodno da neko nadzire skoro svaki njihov korak.

Kako to sprovesti u delo. Mogućnosti ima više, neke su manje ili više komplikovane, neke teško izvodljive. Iz iskustva mnogih najjednostavnije i najpraktičnije rešenje su starački domovi. Sintagma koja mnogima para uši zbog negativnog predznaka koji su ove ustanove u narodu godinama i decenijama imale. Međutim, vremena su se promenila. Niti su starački domovi što su nekad bili, niti je mladima ostavljeno mnogo izbora. Ophrvani bezbrojnim poslovnim i privatnim obavezama, sa radnim vremenom koje se proteže od jutra do mraka, dok ima sve više onih koji rade treće smene i tokom vikenda i praznika, nije lako naći vremena ni za sebe, a kamoli za druge. Ipak to nije opravdanje. Ostareli roditelji, bake i deke zaslužuju svu pažnju i brigu s puno ljubavi. Kako pronaći najbolje rešenje za njihovo zbrinjavanje?

Pre svega, treba naglasiti da su nekada starački domovi ili domovi za stare bili državne socijalne ustanove. Iako je u njima bilo svih neophodnih uslova za život i dovoljno stručnog osoblja koje se bavi brigom o starima, ovi gerontološki centri su dosta podsećali na bolnice. Nikom nije prijatno da živi na takvim mestima. Danas su starački domovi velikom većinom privatne ustanove, koje pružaju mnogo više od osnovnih uslova i zdravstvenog zbrinjavanja.

Za stariju osobu narušenog zdravlja je najvažnije da u svakom trenutku bude bezbedna. Kad god joj zatreba bilo kakva pomoć, uvek treba da je neko tu uz nju. U ruralnim sredinama još uvek se u dobroj meri zadržao običaj zajedničkog života u kući u kojoj je tri ili čak i više generacija. Tu su bake, deke, deca, unuci, pa čak i praunuci. U velikim domaćinstvima lakše je organizovati da je uvek neko tu, kod kuće. Samim tim i briga o starima je mnogo jednostavnija. Nema potrebe za staračkim domom. Štaviše, mladi koji su poslom vezani za kuću stalno su tu prisutni. Čak i ako zatreba angažovanje stručne osobe sa strane, na primer negovateljice, gerijatrijske sestre ili tehničara, koja će pomoći oko održavanja higijene starije osobe ili davanja terapije – i to može da se organizuje. Jednostavno, ta osoba dolazi kad je potrebno, a svo ostalo vreme sa starijom osobom je neko od porodice. Ne mora stalno biti direktno uz nju, ali bitno da je tu, kod kuće. U gradovima i u domaćinstvima gde porodice žive razdvojeno, gde mladi odlaze od kuće na posao i imaju striktno radno vreme, ovakav način zbrinjavanja starijih osoba je nemoguć. Isto važi i za porodice koje su se iselile u inostranstvo. Tu se već pojavljuje potreba za staračkim domom. U svim ovim primerima starija osoba živi sama i neko mora stalno da je obilazi. Pored terapije, šetnje i održavanja lične higijene, neko mora da se stara i o kuvanju i spremanju kuće. Što je osoba starija ili što joj je zdravlje krhkije, to ovi svi poslovi postaju zahtevniji. U nekom trenutku, to ne može da obavlja jedna osoba, već više njih. Još jedna od prednosti staračkog doma. Čak i da se nađe neko ko će da živi sa starijom osobom i da je neguje, svakom je potreban bar dan odmora, tj. više dana kada dođe vreme za godišnji. Jasno je da zbrinjavanje u kući zahteva puno novca i organizacije. S druge strane, starački domovi u gradovima i oni na selima više liče na velike porodične kuće ili luksuzne hotele nego na ustanove socijalne zaštite. Cilj je da se korisnici doma za stare osećaju kao kod svoje druge kuće. U staračkim domovima postoji stalni medicinski nadzor. Vrše se redovne lekarske kontrole, koje sprovodi lekar pri domu za stare. Uvek kada se ukaže potreba, zakazuju se i pregledi lekara specijalista koji sarađuju sa konkretnim staračkim domom. Ishrana je kvalitetna, obroci ukusni i prilagođeni zdravstvenim ograničenjima korisnika.

Veoma je važno i to što starački domovi imaju organizovan društveni život, tako da korisnicima nikad nije dosadno. Štaviše, uvek su u društvu svoje generacije, a isto tako imaju priliku i da se osame u svojim sobama svaki put kad im je potreban odmor. Nema više brige da li će pasti, da li će im pozliti a da su pri tom sami i da nema nikog pored njih. Domovi za stare imaju dovoljno stručnog osoblja koje brine o korisnicima non-stop. Sve to dobijate po povoljnoj i pristupačnoj ceni, znatno nižoj nego da organizujete negu starije osobe kod kuće. Pri tom, znate da ona provodi vreme na lepom mestu, da nije usamljena i potpuno je zbrinuta.

Za svog ostarelog roditelja, baku, deku ili rođaka želimo samo najbolje. Izbor staračkog doma nije jednostavan posao. Ima puno domova za stare, kako onda uzeti što više njih u obzir i odabrati najbolji? Treba biti strpljiv i temeljan. Pre svega treba krenuti od veb-sajta Oglasiko gde su prikazani svi bolji starački domovi, sa cenama usluga, slikama soba i prostora i svim ostalim korisnim informacijama. Nakon pažljivog razmatranja izbor će se suziti, a nakon obilaska doći će i konačna odluka – koji je to starački dom koji pruža najbolje uslove, a da vam pri tom odgovara i lokacijski i cenovno.

(Telegraf.rs/PR)