Senzacija u Hrvatskoj, otkriven sarkofag s "vampirom": "Umesto ljudske ima konjsku glavu"

Lokalitet Stari grad Pakrac je izgleda veoma vredno arheološko nalazište, gde su arheolozi imali još jedan spektakularan pronalazak, piše Moj Portal.

Na dubini od oko 5 metara, na nivou koja vremenski odgovara periodu ranog 13. veka, pronađen je celoviti, masivni, drveni, odlično očuvani sarkofag. Prava senzacija usledila je kada je Krešimir Vacek, pakrački arheolog i zaposleni u Muzeju grada Pakraca - koji zajedno s kolegicom Teom Lokner vodi arheološka istraživanja na području Pakraca - otvorio sarkofag.

Preporučujemo

U njemu je bio ljudski kostur bez glave. Na mestu gde ona treba da bude, pronašli su ostatke lobanje, tačnije čeljusti životinjskog porekla, pretpostavlja se konjske glave. Vacek ističe da to upućuje da se radi o vampirizmu.

"U to vreme ljudi su verovali da osobe koje su za života bile zle, da i nakon smrti progone žive i donose im nesreću i zato su ih često sakatili, najčešće odsecanjem glave. Osobi iz našeg sarkofaga koja je fizički bila jako velike i krupne građe, nedostaje glava, a na njenom mestu su bili očuvani delovi životinjske lobanje. Kako je sarkofag bio zatvoren i u njega nije prodirala zemlja nego samo voda, ova zemljana gruda je ovde postavljena pre zatvaranja sarkofaga, kako bi nadomestila glavu i poslužila delovima životinjske čeljusti kao oslonac. Na neki način glava je "zablindirana" peskovitom sivom zemljom, koja je trebalo magično da posluži kao blokada pokojnika u zagrobnom životu, odnosno da se iz njega više ne vrati", navodi Vacek.

Treba reći i da na celom skeletu kao ni izvan sarkofaga nigde nije pronađena ni krhotina ljudske lobanje, piše Moj Portal.

Kako navode, na vampirizam upućuje i to što je pokojnik pokopan u smeru istok-zapad što potvrđuje namerno orijentisanje, a pokopan je na severnoj strani groblja koja u Srednjem veku nije bila favorizovana.

"Ono što je za slučaj vampirizma poprilično neobično je što je osoba pokopana u luksuznom, gotičkom sarkofagu kakav do sada nije nigde zabeležen. Činjenica da je sahranjen u takvom sarkofagu upućuje da se radilo o jako važnoj i cenjenoj osobi tog vremena koja je bila na najvišim funkcijama. U crkvi su pokopane znatno bogatije osobe, a ni jedna nije imala takav kovčeg pa se otvara pitanje je li taj imao neku "magijsku funkciju"? Iako su ga osakatili, sahranili su ga na samom hrišćanskom groblju što pokazuje da su mu time odali najveće počast jer su inače takve "vampirske" ukope pokapali ili na rubu ili izvan groblja", pojašnjava Vacek.

Dodaje i da su u proteklih osam godina na ovom lokalitetu iskopana 74 posmrtna ostatka ljudi i ostaci još 21 osobe iz kosturnice uz južnu stranu crkve. Svi će, nakon čišćenja i pranja, biti poslati na antropološku analizu u Zagreb nakon čega će biti vraćeni u Pakrac i biti sahranjeni na gradskom groblju ili vraćeni na lokaciju gde su otkriveni.

Takođe, pojašnjava da su ovo zaštitni arheološki radovi koji prethode građevinskim radovima jer je ovde planirana izgradnja Arheološkog parka, kako mašine ne bi uništile arheološke nalaze.

Vaceka objašnjava i šta implicira ovo veliko otkriće

"Znamo da ovaj lokalitet potvrđuje prisutnost prvih kršćana u Pakrac, radi se pripadnicima viteškog reda Ivanovci, a možda i o vitezovima Templarima na što upućuje činjenica da sama crkva ima puno templarskih elemenata. Njihova misija i zadatak je bila da brane i šire svoja religijska uverenja. To je u potpunoj suprotnosti s ovim našim nalazom koji upućuje na to da su ti redovi zapravo poštovali neke paganske tradicije i da su se bavili neki znanjima koje je Crkva u to vreme u potpunosti zabranjivala. Ove pretpostavke idu u korak s legendom o ukidanju templara koje je papa optužio za jeres i svetogrđe. Ovo je još jedna potvrda da je među brojnim arheološkim nalazištima na našem području, ovo najvrednije i osim što potvrđuje snažan evropski hrišćanski uticaj, pokazuje nam neke tradicije još starijih Pakračana koji su živeli ovdje od dolaska starih Slavena pre nego što su došli francuski vitezovi, bili oni Ivanovci ili Templari", kaže Vacek.

Otkrio je i kako je moguće da je nakon 800 godina drvo ostalo tako dobro sačuvano, piše Moj Portal.

"Crkva koja je pronađena na lokalitetu Stari grad Pakrac nastala je na malom ostrvu koje se nalazilo u močvari i nekad u istoriji je došlo do velike poplave koja je poplavila ceo lokalitet. Zbog toga se nataložio mulj i upravo zahvaljujući tom mulju i poplavi drveni nalazi su ostali jako dobro očuvani što inače nikada nije slučaj jer drvo istrune. Mulj je u stvari bio prirodni konzervator. Zahvaljujući tom mulju ostala je sačuvana i drvena ograda koja je okruživala crkvu koju smo takođe pronašli prilikom iskopavanja. Na istom mestu pre ograde postojala je drvena palisada, odnosno odbrambena konstrukcija koju su činili našiljeni drveni kolci koji su štitili utvrđenje od neprijatelja. Pronašli smo i nekoliko dobro očuvanih stubova te palisade", navodi Vacek.

Međutim, jedan od najneobičnijih drvenih pronalazaka je hrastov drvored, koji se pružao u smeru istok-zapad. Radi se o nekoliko panjeva stabala koji su ostali potpuno očuvani, čak s korenjem i korom na sebi.

Ovakvi lokaliteti u kojima su drveni nalazi tako očuvani su retkost i Pakrac je po tome definitivno jedinstven.

"Spomenuo bih da su u mulju iz nivoa ranog 15. veka pronađene očuvane koščice marelice i grančice vinove loze, a takvi nalazi su retkost. To potvrđuje njihov rani uzgoj u pakračkom kraju, a proteklih godina pronađene su koštice trešnje iz prelaza 15. na 16. vek i koštica šljive iz 17. veka", otkriva Vacek.

(Telegraf.rs)