Jana je počela da čita knjigu, pa u besu odustala: "Zašto su stranice ispunjene s toliko reči"
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Dežurno gunđalo
U njenu odbranu, i ja neke knjige nisam mogao da čitam (bolje da vam ne kažem koje, napljuvaćete me na pasja kola), jednostavno mi nije išlo. Bile su dosadne i spore, bilo je previše likova, nisam mogao da ispratim radnju, radnja je bila skokovita: čas u prošlost, čas u sadašnjost, čas u budućnost, s jednog lika na drugi, s jednog mesta na drugi... Ima i knjiga za čije je čitanje i razumevanje potrebno više godina i specijalno obrazovanje, kao npr. "Uliks" Džejmsa Džojsa. Takođe, kao bibliotekar, mnogo puta sam imao u rukama knjige koje su, radi uštede troškova štampe, štampane u manjem formatu nego što bi trebale da budu i toliko sitnim fontom da ih nije moguće čitati ni uz pomoć lupe.