Kako učiti: Bliži se početak školske godine, a pisac „Alise u zemlji čuda” nudi 4 dragocena pravila

Mnogo pre nego što je sreo devojčicu koja ga je inspirisala da napiše „Alisu u zemlji čuda” (ona je zapravo bila desetogodišnja mlađa sestra njegovog prijatelja Herija Lidela, koja ga je preklinjala da smisli neku fantastičnu priču), Čarls Latvidž Dodžson, alijas Luis Kerol (1832—1898), bio je istaknuti matematičar i logičar.

Stoga ne čudi što je gajio snažna ubeđenja u pogledu metoda kojima se može kultivisati zdrav um. U uvodnom eseju „Kako učiti” za svoj udžbenik „Simbolička logika”, Kerol daje četiri uputstva koja se tiču negovanja kritičkog razmišljanja i savladavanja čak i najtežeg i najizazovnijeg gradiva.

Preporučujemo

„Učenik, koji želi da pošteno pretrese pitanje”, veli on, „da li ova mala knjiga pruža materijal za najinteresantniju mentalnu rekreaciju, iskreno se savetuje da usvoji sledeća pravila:

1.

Počni od početka, i nemoj udovoljavati svojoj zaludnoj radoznalosti pa uskakati u knjigu tu i tamo. To će verovatno dovesti do toga da je baciš u stranu, uz opasku: ’Ovo je isuviše teško za mene!’, čime ćeš izgubiti priliku da jedan veliki predmet dodaš u zalihu svojih mentalnih slasti.

Foto: Shutterstock

Ovo pravilo (ne uskakati) je veoma poželjno i za druge vrste knjiga — poput romana, na primer, gde se uskakanjem van reda lako može pokvariti užitak koji bi inače okusio pričom, pa se onda nešto što je autor zamislio kao prijatno iznenađenje, tebi javlja kao nešto normalno.

Neki ljudi, znam, običavaju prvo bacati pogled na III tom, samo da vide kako se priča završava: a možda i samo zato da vide da se sve završava srećno—da se progonjeni ljubavnici ipak venčaju, da je dokazano da je on potpuno nedužan za ubistvo, da je opaki rođak potpuno osujećen u svojoj zaveri i da je dobio šta je zaslužio, i da je bogati stric iz Indije (pitanje: zašto iz Indije? odgovor: zato što se, nekako, stričevi nikad ne obogate drugde) preminuo baš u pravi čas—pre nego što se potrude pročitati I tom.

Ovo je, kažem, dozvoljeno s romanom, gde III tom ima značenje, čak i onima koji nisu pročitali ranije delove priče; ali s naučnom knjigom, to je čisto ludilo: naći ćete da su kasniji delovi beznadežno nerazumljivi, ako nešto pročitate pre nego što ste na to stigli redovnim putem.

2.

Ne započinji novo poglavlje ili sekciju dok nisi siguran da si u potpunosti razumeo čitavu knjigu do te tačke, i da si provežbao, tačno, većinu ako ne sve primere koji su dati.

Foto: Shutterstock

Ako si svestan da je čitava zemlja kroz koju si prošao apsolutno osvojena, i da za sobom ne ostavljaš nerešenih teškoća, koje će jamačno iskrsnuti docnije, tvoj trijumfalni progres biće lak i divan. U suprotnom, naći ćeš da se tvoje stanje zbunjenosti samo povećava kako ideš dalje, dok ne odustaneš od svega krajnje zgađen.

3.

Kada dođeš do pasusa koji ne razumeš, pročitaj ga ponovo: ako ga i dalje ne razumeš, pročitaj ga ponovo: ako ne budeš uspeo, čak ni posle tri čitanja, vrlo verovatno je da se tvoj mozak malo umorio. U tom slučaju, stavi knjigu na stranu i pozabavi se nečim drugim, pa ćeš taj pasus narednog dana, kada se knjizi vratiš svež i odmoran, vrlo verovatno naći prilično lakim.

4.

Ako je moguće, pronađi nekog genijalnog prijatelja, koji će čitati knjigu paralelno s tobom, i s tobom razgovarati o teškoćama. Razgovor je divno sredstvo za ublažavanje teškoća.

Kada naletim na bilo šta—u logici ili bilo kom drugom teškom predmetu—što me potpuno zbuni, nalazim da je rešenje u pričanju o tome, naglas, čak i ako sam potpuno sam. Čovek sam sebi može tako lepo da objasni stvari! A onda, znate, čovek je tako strpljiv sam sa sobom: čovek se nikada ne razdraži zbog vlastite gluposti!”

(Telegraf.rs)