Kako su građene piramide? Naučnici izneli smele tvrdnje: "Egipćani nisu koristili rampe i poluge"

Nova studija je objavljena u žurnalu “Public Library of Science journal” s ciljem da odgovori na vekovima staro pitanje o izgradnji piramida.

Postoji više teorija o tome kako su drevni Egipćani pomerali/podizali ogromne kamene blokove, a pred nama je najnovija teza.

Preporučujemo

Naučnici smatraju da su Egipćani koristili vodu, dok je u njihovom fokusu Džoserova stepenasta piramida sagrađena oko 2650. godine p. n. e.

Oni veruju da su graditelji koristili “sistem hidrauličnog podizanja na vodeni pogon”, prenosi New York Post.

Prethodne teorije sugerišu da je korišćen sistem rampi i poluga da bi struktura dosegla određenu visinu.

Najnovija studija, međutim, opisuje kako su arhitekte koristile obližnje vodene kanale za proces izgradnje, slično kao što su poljoprivrednici tog vremena navodnjavali useve.

Piramide u Gizi... Foto: Shutterstock/AlexAnton

“Drevni Egipćani su poznati kao pioniri hidraulike kroz kanale za navodnjavanje i barže za transport ogromnog kamenja. Ova studija pokreće novu liniju istraživanja - korišćenje hidraulične sile za podizanje masivnih struktura“, navode istraživači.

Dalje navode da su stari Egipćani koristili vodu pod pritiskom da bi ogromne kamene blokove transportovali ka gornjim nivoima rastuće strukture, u stilu “hidrauličnog lifta”.

Veruju da su pronašli dokaze o jedinstvenom filtriranju vode i hidrauličnom sistemu u Džoserovoj piramidi koji je regulisao protok iz obližnjih kanala.

Iako se za ogromnu osovinu u centru piramide već znalo, istraživači iznose novu teoriju o njenoj svrsi.

Prvo, ukazuju na Gisr el-Mudir, drevnu kamenu strukturu zapadno od Džoserove piramide. Njena funkcija nikada nije potvrđena, a istraživači kažu da je možda delovala kao brana, prikupljajući padavine i usmeravajući ih ka piramidi kroz sistem cevi.

Kada bi voda stigla do piramide, ispirala se nagore kroz centralnu osovinu, poput “lave u vulkanu”.

Ovaj mlaz vode bi funkcionisao kao "hidraulični lift", koji bi nosio ravnu platformu, verovatno napravljenu od drveta, na kojoj bi plutalo do 100 tona kamenja.

Prema rečima stručnjaka, mlaz vode bi mogao da se kontroliše da bi se okno ispraznilo, spremno za ponovnu upotrebu kada dođe sledeći tovar kamena.

Ranije se smatralo da je Gisr el-Mudir bio ograđeni prostor za stoku, ceremonijalno mesto za obožavanje bogova ili čak nedovršena piramida.

(Telegraf.rs)