Video je siluetu, usledio je krvavi ugriz: Priče o ajkulama lede krv, ali čovek je prema njima mnogo suroviji

Majkl Trejnor bio je na svojoj dasci za surf, u vodi blizu plaže u Femdejlu u Kaliforniji. Malo dalje, video je nekoliko foka, što se i ranije dešavalo. Nastavio je sa zaveslajima da uhvati sledeći talas. Imao je neki čudan i neprijatan osećaj, kasnije je ispričao. Pre napada, poslednje što je video, bila je velika, crna silueta. 

Poživeo je da ispriča o susretu sa velikom belom ajkulom iz 2022, preneo je Fox news. Ajkula mu je levu nogu odbacila u vazduh, zgrabivši ga za desnu zajedno sa daskom.

Preporučujemo

"Imao sam sreću što se daska nekako zaglavila za njenu donju vilicu. Mislio sam prvo da me napada agresivni morski lav. Osetio sam ugriz na kolenu, imao sa osećaj kao da pas pokušava da mi izgrize odelo. Uspeo sam da joj zadam nekoliko jakih udaraca nogom". ispričao je sada 33-godišnji Trejnor.

Rhys Leonard / Panthermedia / Profimedia

O ovakvim i sličnim napadima čitamo u medijima, na internetu gledamo snimke turista koje su napale i neminovno čujemo muziku iz filma "Jaws", onu zlokobnu, kad znamo da je došla iz morskih dubina i da se sprema za napad.

Ipak, stručnjaci kažu da bi bez ajkula život u okeanu kakav danas znamo prestao da postoji. Bogat biodiverzitet u morima je blisko povezan sa ovim predatorima.

Smatrane ključnom vrstom, ajkule vrše tako dubok uticaj na svoja staništa da bi njihovo odsustvo dramatično promenilo ceo ekosistem. Oni su na vrhu lanca ishrane, ključno održavajući ravnotežu morskog života, regulišući populaciju plena. Ajkule kontrolišu brojnost, distribuciju i raznovrsnost vrsta, što recipročno utiče na zdravlje morskih staništa.

Trenutno, prekomerni ribolov predstavlja ogromnu pretnju životu u okeanu. Godišnje se oko 100 miliona ajkula zakolje zbog peraja, mesa, jetre i škrga, a gotovo trećina svih vrsta ajkula je ugrožena.

Prošle godine desilo se 120 napada na ljude 

Međunarodni dosije o napadima ajkula u Muzeju prirodne istorije Floride navodi 120 navodnih interakcija ajkula-ljudi širom sveta u 2023. ISAF je potvrdio 69 ničim izazvanih ujeda ajkula na ljudima i 22 izazvana ujeda.

Ukupno 69 potvrđenih neisprovociranih slučajeva u 2023. u svetu je u skladu sa poslednjim petogodišnjim (2018-2022) prosekom od 63 incidenta godišnje. Prošle godine je bilo 14 potvrđenih smrtnih slučajeva povezanih sa ajkulama, od kojih je deset ocenjeno kao ničim izazvano. Ovaj broj je veći od petogodišnjeg globalnog proseka od šest neizazvanih smrtnih slučajeva godišnje. Tri neisprovocirana smrtna slučaja dogodila su se zbog ujeda belih ajkula u Australiji.

Najveći broj napada, 42%, je na surfere, 39% odnosi se na napade na plivače, a 13% na ronioce. Najveći broj neisprovociranih napada desio se u SAD, 36, a potom u Australiji, 15.

Foto: Pixabay

Kako se navodi u dosijeu o napadima ajkula, rizik od napada ostaje veoma mali.

Ovo je 12 činjenica o ajkulama koje bi mogle da vas iznenade:

1. Ajkule nemaju kosti: one koriste svoje škrge da filtriraju kiseonik iz vode. Oni su posebna vrsta ribe poznata kao "elasmobranchs", što u prevodu znači ribu napravljenu od hrskavičnog tkiva - prozirne ljuske od koje su napravljene uši i vrh nosa.

2. Većina ajkula ima dobar vid: mogu dobro da vide u tamnim područjima, ima fantastičan noćni vid i može da vidi boje. Zadnji deo očnih jabučica ajkula ima reflektujući sloj tkiva koji se zove tapetum. Ovo pomaže ajkulama da vide izuzetno dobro sa malo svetla.

3. Ajkule imaju posebne elektroreceptorne organe: imaju imaju male crne tačke u blizini nosa, očiju i usta. Ove tačke su Lorenzinijeve ampule - specijalni elektroreceptorni organi koji omogućavaju ajkuli da oseti elektromagnetna polja i temperaturne promene u okeanu.

4. Koža ajkule je slična brusnom papiru: sastoji se od sitnih struktura nalik zubima koje se zovu plakoidne ljuske, takođe poznate kao dermalni zubići. Ove ljuske su usmerene ka repu i pomažu u smanjenju trenja okolne vode kada ajkula pliva.

5. Ajkule mogu ući u trans: Kada ajkulu okrenete naopačke, ona ulazi u stanje nalik transu koje se zove tonička nepokretnost.

6. Ajkule su tu veoma dugo. Na osnovu fosilnih skala pronađenih u Australiji i Sjedinjenim Državama, naučnici pretpostavljaju da su se ajkule prvi put pojavile u okeanu pre oko 455 miliona godina.

7. Naučnici znaju koliko su stare ajkule tako što broje prstenove na njihovim pršljenovima: pršljenovi sadrže koncentrične parove neprozirnih i providnih traka. Parovi traka se broje kao prstenovi na drvetu, a zatim naučnici na osnovu brojanja dodeljuju starost ajkuli. Dakle, ako pršljen ima 10 parova traka, pretpostavlja se da je stara 10 godina. Nedavne studije su, međutim, pokazale da ova pretpostavka nije uvek tačna.

8. Plave ajkule su zaista plave: one imaju briljantnu plavu boju na gornjem delu tela, a ispod je obično snežno bela. Ajkule mako i porbigl takođe su plave, ali ni približno tako plave. U životu je većina ajkula smeđa, maslinasta ili sivkasta.

9. Svaki uzorak mrlje kit ajkule je jedinstven kao otisak prsta: Kit ajkule su najveća riba u okeanu. Mogu narasti do 12,2 metra i po nekim procenama težiti čak 40 tona!

10. Neke vrste ajkula imaju otvor koji im omogućava da uvlače vodu u svoj respiratorni sistem dok miruju. Većina ajkula mora da nastavi da pliva da bi pumpala vodu preko svojih škrga. Morski psi koji žive na dnu, poput ajkula anđela i ajkula dojilja, koriste ovaj dodatni respiratorni organ za disanje dok miruju na morskom dnu. Takođe se koristi za disanje kada se usta ajkule koriste za jelo.

Foto: Shutterstock

11. Nemaju sve ajkule iste zube. Mako ajkule imaju veoma zašiljene zube, dok bele ajkule imaju trouglaste, nazubljene zube. Svaki ostavlja jedinstveni trag na svom plenu. Peščana ajkula će imati oko 35.000 zuba tokom svog života.

12. Različite vrste ajkula se razmnožavaju na različite načine. Postoje oviparne (koje nose jaja) i živorodne vrste. Oviparozne vrste polažu jaja koja se razvijaju i izlegu izvan majčinog tela bez roditeljske brige nakon polaganja jaja.

(Telegraf.rs)