U Kini se širi teorija zavere da se Amerikanci nikad nisu spustili na Mesec: Ovo su detalji

Kineska lunarna misija sonde Chang'e-6 pokazala je naučnu moć Pekinga ali i pokrenula bujicu dezinformacija usmerenih na SAD, što je znak gorkog rivalstva između dve nacije u svemiru. Kina je pre dve nedelje proslavila povratak na Zemlju sonde Chang'e-6, s istorijskim prvim uzorcima donesenim s "tamne strane" Meseca.

Ova misija, jedna od najambicioznijih koje je Kina izvela u svemiru, međutim, oživela je stare teorije zavere o sletanju na Mesec američkih lunarnih misija Apolo.

Preporučujemo

Digitalna istražna jedinica AFP-a analizirala je niz objava na kineskim društvenim mrežama. Neke sugerišu da je Apolo 11, istorijska misija koja je omogućila prvom čoveku da hoda po Mesecu 1969. godine, bila iscenirana, prenosi Hina.

"Problem" zastave

Istraživači strahuju da će ove lažne informacije podstaći antiameričke osećaje u Kini, koja sada namerava da preuzme vođstvo u svemirskom sektoru ispred SAD.

Još jedan primer dezinformacija koje kruže Kinom, kada je nacionalna svemirska agencija objavila fotografiju kineske zastave postavljene na mesečevoj površini, korisnici Iksa uporedili su je s fotografijom američkog astronauta Harisona Šmita na Mesecu iz 1972. i sugerisali da je fotografija nameštena.

Ovi korisnici interneta tvrdili su da je američka zastava fotografisana kako "lebdi" na vetru - što je nemoguće na Zemljinom prirodnom satelitu - dok je NASA objasnila da je koristila vodoravnu upornu šipku kako bi bila ravna.

"Nedvosmisleno postoji rivalstvo između Sjedinjenih Država i Kine u svemiru, a svaki oblik dezinformacija o aktivnostima jedne ili druge zemlje je zabrinjavajući", naglašava istraživačica Sadia M. Pekanen sa Unhiverziteta u Vašingtonu.

Ove objave izazvale su bujicu komentara na kineskoj društvenoj mreži Weibo nakon što je korisnik s više od 13 miliona pretplatnika tvrdio da su fotografije dokaz da "Amerikanci nisu sleteli na Mesec".

Drugi su se korisnici uhvatili ove teme, podelivši fotografiju članova nemačke grupe Rammstein, odevenih u astronaute bez kaciga, uz sarkastičan natpis: "Sada verujete da je američko sletanje na Mesec bilo stvarno."

AFP nije uspeo da utvrdi da li su se te lažne informacije proširile uz pomoć kineskih vlasti, ai brzina kojom su se proširile na visoko kontrolisanim društvenim mrežama pobuđuje sumnju.

"Peking ponekad dopušta da se antiamerički osećaji i lažne informacije šire kineskim internetom kako bi se ublažile unutrašnje napetosti i oblikovalo kinesko javno mnenje"”, naglašava Isak Soun Fiš, direktor Strategy Risksa.

Kina hvata korak

Kina je u proteklih tridesetak godina znatno razvila svoje svemirske programe, ubrizgavajući milijarde evra u ovaj sektor kako bi uhvatila korak s američkim, ruskim i evropskim čelnicima.

Azijski div se nada da će pokrenuti svoju prvu misiju s ljudskom posadom na Mesec do 2030. Takođe planira da izgradi lunarnu bazu. Sa svoje strane, Vašington planira ponovo da pošalje astronaute na Mesec do 2026. sa svojom misijom Artemis 3.

Ova kampanja dezinformiranja, čiji je cilj usaditi osećaj nepoverenja ponovnim širenjem starih teorija zavere, taktika je koja se često koristi u Kini.

"Postoji velika internetska zajednica koja rado govori o teorijama zavere o sletanju na Mesec", rekao je Daren Linvill sa Univerziteta Klemson.

"To je dobro za Kinu"

"Ako se ova zajednica može iskoristiti za širenje laži koja Kinu prikazuje u pozitivnijem svetlu, to je dobro za Kinu", nastavlja on.

U Kini je sletanje sonde Chang'e-6 na Mesec uzbudilo tamošnje medije koji su kineske naučnike obasuli pohvalama dok su istovremeno kritikovali SAD zbog nesaradnje.

Za dnevnik Global Times, sa svojim odlučno nacionalističkim tonom, kineska svemirska misija naglasila je "otvoren i inkluzivan stav Kine prema međunarodnoj saradnji", za razliku od SAD, koje su više "zauzete naglašavanjem 'kineske pretnje' u navodnoj svemirskoj trci".

(Telegraf.rs)