Roditelji u Koreji dobrovoljno se zatvaraju u ćelije nalik zatvorskim: Razlog je tužan i strašan

Foto ilustracija: Shutterstock

Jedina stvar koja povezuje svaku od prostorija u “Fabrici sreće” sa spoljnim svetom jeste rupa za hranjenje na vratima.

Nazivaju ih ćelijama, jer nisu veće od ormana. Njihovi stanovnici mogu da nose plave (zatvorske) uniforme, dok im telefoni i kompjuteri nisu dozvoljeni. Da li smo već spomenuli da ljudi ovde dolaze dobrovoljno?

Preporučujemo

Ko su ljudi koji se odlučuju na boravak u “Fabrici sreće”? To su roditelji u Južnoj Koreji koji su odlučili da dožive “iskustvo zatočeništva” kako bi pomogli svojoj deci.

Da budemo precizniji, majke i očevi čiji su naslednici odlučili da se povuku iz društva, pa na ovaj način žele da shvate šta im se dešava.

Predstavnici “povučene omladine” nazivaju se hikikomori, a termin je skovan u Japanu 1990-ih i opisuje ozbiljno socijalno povlačenje među adolescentima.

Prošle godine, tamošnje Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite anketiralo je 15.000 osoba, starosti od 19 do 34 godine, i došlo do zaključka da se više od 5% izolovalo, prenosi BBC.

Ako je reč o reprezentativnom uzorku za širu populaciju Južne Koreje, to znači da je oko 540.000 građana u istoj situaciji.

Foto: Pixabay

Zato je od aprila aktiviran 13-nedeljni edukativni program u kojem učestvuju roditelji. Vode ga tamošnje nevladine organizacije, a cilj je naučiti odrasle da komuniciraju sa decom.

Jedan deo podrazumeva boravak u gorepomenutoj “Fabrici sreće”, u provinciji Gangvon, gde roditelji provode vreme u prostorijama nalik zatvorskim ćelijama.

Park Han-Sil došla je ovde po svog 26-godišnjeg sina, koji je prekinuo komunikaciju sa spoljnim svetom pre sedam godina. Pošto je nekoliko puta pobegao od kuće, sada retko izlazi iz sobe.

Majka ga je odvela kod savetnika i lekara - ali je odbio da uzima lekove za mentalno zdravlje koji su mu bili prepisani i postao opsednut igricama.

Foto: Unsplash

Dok se gospođa Park još bori da dođe do sina, počela je bolje da razume njegova osećanja kroz program izolacije.

“Shvatila sam da je važno da prihvatim život svog deteta, a da ga ne prisiljavam na određeni kalup“, kazala je.

Istraživanja Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite sugerišu da postoji niz faktora koji podstiču mlade ljude da se isključe. Najčešći su:

* Teškoće u pronalaženju posla (24,1%)

* Problemi sa međuljudskim odnosima (23,5%)

* Porodični problemi (12,4%)

* Zdravstveni problemi (12,4%).

(Telegraf.rs)