Najezda odvratnih buba u Americi: Izmilele na površinu zemlje, roje se u milijardama, glasnije od kosilice

Američka savezna država Ilinois pogođena je naletom cikada buba. Čini se da se tlo noću talasa, prepuno je buba. Puzajuće cikade, koje su "isplivale" na površinu nakon više od 17 godina pod zemljom, masovno "marširaju" ka drveću i uz njega, zastajkujući da skinu kožu i iz nje izađu kao odrasle jedinke. A onda je počela zabava.

Haos zvani cikada cveta i leti. Milijarde nekada skrivenih larvi su u vazduhu, na drveću, košuljama, šeširima, a i na licima ljudi. Crvenih su očiju, glasne i žustre.

Preporučujemo

- Ono što ste videli bilo je biblijsko. Postoje stvari koje sam sada video, a koje nikada ranije nisam - rekao je biolog Džin Kricki, koji juri periodične cikade već 50 godina, ali je i dalje bio zadivljen sa trodo pet miliona cikada koje se gomilaju u malom delu zaštićene oblasti Rajerson severno od Čikaga.

To je jedini spektakl u Sjedinjenim Državama, poslednji od trostruke krune retkih predviđenih prirodnih čuda.

Prvo od tri je bilo pomračenje Sunca u aprilu, potom severna svetlost u maju, neobično daleko na jugu. Sada je velika porodična pojava cikada, događaj u rasponu koji nije viđen od 1803. godine, eksplodirala iz podzemlja da bi se pridružila ranijim jedinkama na nebu. Ova pojava traje nedeljama duže u odnosu na prve dve, prolazne, retkosti, ali na mnogim mestima invazija cikada počinje da jenjava.

Mužjaci pevaju pesmu parenja i neće prestati dok ne dobiju pristanak ženke cikade u vidu mahanja krilima. Bilo je mesta u Ilinoisu gde je nivo decibela dostigao 101, glasniji od kosilice, tekao je u talasima kao uvek prisutan dron koji zuji i koji deluje kao vanzemaljci koji se spuštaju u naučnofantastičnom filmu. Istaknut je rafalima dubljih tonova.

Zvuk je glasan u predgrađima Čikaga, kao što je Ouk Bruk, ali je već izbledeo južnije u državi, uključujući i mesta gde se dva legla preklapaju. U šoping centru DuPage Counti prepunom asfalta, cikade koje su harale granama jedinog drveta zaglušile su creva automatizovane autopraonice u susednoj perionici i okretne četke.

Dejvid Kvin iz Severne Irske koji je posetio oblast Čikaga rekao je: "Kad god smo vozili, mislili smo da nešto nije u redu sa automobilom. Sva ta buka. To su bube".

Bube i turizam

Goniči cikada u 18 država srednjeg zapada i juga poslali su fotografije buba u aplikaciju Cikada Safari, uglavnom koncentrisane u dve oblasti, od kojih svaka predstavlja pojavu različitih legla. Leglo u Severnom Ilinoisu, nazvano XIII i izlazi svakih 17 godina, izuzetno je gusto, sa čak 1,5 miliona buba po hektaru pokrivenom drvećem - što je skoro milijardu po kvadratnoj milji - na nekim mestima kao što je Rajerson. Veliko južno leglo, koje stiže svakih 13 godina, proteže se od Virdžinije do Misurija i južnog Ilinoisa do Džordžije.

U centralnom Ilinoisu, posebno oko Springfilda, tva dva legla se skoro preklapaju. Ali teško je reći kojem leglu pripada cikada.

U Linkolnovom Memorijalnom vrtu u Springfildu, izvršni direktor Džoel Horvedel je postavio mapu Sjedinjenih Država da bi pratio odakle dolaze posetioci. Nije razmišljao dovoljno šoroko. Na dnu mape ispod natpisa "Izvan SAD" su Japan, Belgija, Litvanija, Nemačka, Engleska, Japan.

Ljudi su, kako su objasnili iz Ministarstva poljoprovrede, fascinirani pojavom i uzbuđeni da saznaju više o njoj.

Noseći majicu na kojoj piše "Preživela sam invaziju cikada i sve što sam dobila je ova majica (i neki čepići za uši)" koju je osvojila za poziranje cikada na skejtbordu, penzionerka Sindi Haris iz Springfilda prošetala je Linkolnovom baštom pokazujući cikade. Ona je istakla da ne zna zbog čega je fascinirana tim bubama.

Cikade su čudne - sa moćnim vilicama, mlazovima urina i zombi gljivicom koja ih ponekad pogodi.

Fascinacija cikadama

Dženifer Ridževski, ekolog za insekte u šumskom rezervatu okruga DuPage, obukla je kostim sa kapuljačom u obliku cikade - zajedno sa ispupčenim crvenim očima koje je napravio 3D štampač - koji je nosila u obrazovnoj objavi na društvenim mrežama i pridružila se obilasku cikada.

Za svoje videe, proučavala je na koji način se bube kreću.

- Izašli biste napolje, a trotoari bi bili potpuno prekriveni njima, sve marširaju u noći. Pogrbljene su, idu nekeko polako, skoro kao vanzemaljci. Puze na svojim malim nogama. Izgledaju zaista slatko - rekla je za i dalje beskrilne mlade bube.

Lili Toli, šestogodišnjakinja iz Springfilda, ne može da se zasiti cikada. Ona čak njima hrani svog ljubimca guštera, Darta. Kada se jedna približila njenim ulaznim vratima, pojurila je do svoje kamere na zvonu na vratima i predstavila je, izbliza i lično. Ona može da uoči razliku između nemih ženki i bučnih mužjaka, koji su delovi cikade i kakav je "malo bodljikav" osećaj kada cikada hoda po vama. Ipak, brzo dodaje da to ne boli.

Ipak, mnogi ljudi su uplašeni ili uplašeni milijardama letećih buba koje umiru ubrzo nakon parenja u prilično oštroj gomili na tlu.

- Jezive puzeće životinje su verovatno najčešći strah koji ljudi imaju - rekao je Martin Antoni, predsednik odeljenja za psihologiju na Univerzitetu Toronto Metropolitan i direktor njegove laboratorije za istraživanje i lečenje anksioznosti.

Davno su ljudi morali da budu oprezni zbog opasnosti, tako da postoji evolucioni razlog. Antoni tvrdi da ne postoji ništa opasno u vezi sa cikadama, ali da one mogu da dele karakteristike sa drugim životinjama koje su potencijalno opasne ili prenose bolesti.

Korisne, a ne štetne

Jedina moguća opasnost je za mlado drveće, uglavnom kada ženke zaseku zareze na granama da bi položile jaja. Toliko novozasađenih stabala ima belu zaštitnu mrežu - kontrast crnim krilatim bubama poređanim na nekim odraslim stablima.

Sve u svemu, cikade igraju važnu ulogu u lokalnom ekosistemu kao đubrivo, prozračivajući tlo i hranu za ptice i druge životinje, rekao je Marvin Lo, biolog za korenje drveća u Arboretumu Morton. Pokupio je leševe cikada iz jednog područja, samleo ih u svojoj laboratoriji u smrdljivi prah da bi ih kasnije izmerio i testirao.

Associoated press otkrio je plavooku cikadu, jednu u milion. Kritski je takođe pronašao svoju prvu plavooku cikadu u Rajersonovoj šumi. To je igra brojeva. Čak i ako su jedan u milion, mala parcela će imati nekoliko jer ima toliko mnogo cikada. Biolog koji je napisao knjigu o ovom dvostrukom pojavljivanju, rekao je da invazija cikada jenjava, ali on i dalje traži još.

- Za otprilike dve nedleje sve će biti primetno gotovo. Bilo je sjajno - rekao je.

(Telegraf.rs)