Ovde ljudska noga nije smela da kroči 50 godina: Britanci ga zovu ostrvo SMRTI, a razlog je jeziv

Šezdesetih godina prošlog veka Bi-Bi-Si je počeo da istražuje izveštaje o tajnim, šokantnim eksperimentima u vreme Drugog svetskog rata, opasnoj kontaminaciji područja i neobjašnjivom pomoru životinja na ostrvu nadomak obale Škotske.

“Meštani ga zovu ostrvo smrti, misteriozno ostrvo, i to sa dobrim razlogom”, kazao je reporter Fajf Robertson, čiji je prilog emitovan na televiziji.

Preporučujemo

Robertson je istakao da ovde nije reč o okultnom ili sujeverju, već priči koja je započeta 1942. godine, dok je Drugi svetski rat uveliko trajao.

Tada je grupa naučnika preuzela ostrvo i organizovala eksperimente o kojima je znao mali broj ljudi.

Novinar Bi-Bi-Sija je želeo da istraži priče o opasnim radnjama koje su se dešavala na Gruinardu, a u vreme kada je prilog nastao Ministarstvo odbrane proglasilo je čitavo područje zabranjenim.

Robertson nije mogao da ubedi lokalne stanovnike da ga prevezu čamcem do ostrva, kako bi ga izbliza pogledao. Bili su previše uplašeni.

I tako je Gruinard ostao zabranjena zona više od pola veka, sve dok ga 1990. godine vlasti nisu proglasile bezbednim.

Tačni detalji o tome šta se dešavalo na ostrvu pojavili su se 1997. godine, kada je skinuta tajnost sa filma koji je vojska snimila. Prikazani su eksperimenti izvođeni sa ozloglašenim antraksom kojim je Britanija želela da se naoruža tokom Drugog svetskog rata.

Projekat nazvan “Operacija vegetarijanac” započeta je pod vođstvom Pola Fildsa, tadašnjeg šefa odeljenja za biologiju u Porton Daunu, vojnom objektu u Viltširu, koji i danas postoji.

Da bi shvatili kako da iskoriste antraks kao oružje, naučnicima je bio potreban otvoreni prostor, daleko od naseljenih mesta. U leto 1942. godine, vojska je kupila nenaseljeno ostrvo Gruinard od 522 hektara i zabranila pristup meštanima.

Vojni tim, pod nadzorom istraživača, počeo je da sprovodi zastrašujuće eksperimente. Koristili su stoku dovedenu na ostrvo kako bi videli dejstvo antraksa.

Rezultati su bili užasavajući - nekoliko dana nakon izlaganja ovce su počele da pokazuju simptome i brzo su umirale. Njihova tela su sklanjana, a zatim spaljivana ili zakopana.

Projekat je nastavljen do 1943. godine, a vojska ga je ocenila kao uspešnim. Ipak, Britanci su odustali od antraksa jer je invazija saveznika na Normandju napredovala.

Do 1952, Britanija je razvila drugačije oružje za masovno uništenje i uspela u svojoj ambiciji da postane treća nuklearna sila u svetu.

Četiri godine kasnije okončala je programe za razvoj hemijskog i biološkog oružja, a 1975. ratifikovala Konvenciju o biološkom oružju, koja zabranjuje svaku upotrebu, proizvodnju ili skladištenje istog.

Posledice “Operacije Vegetarijanac” bile su katastrofalne za ostrvo. Antraks je veoma otporan i može da opstane decenijama u zemljištu. Eksperimenti su učinili Gruinard previše opasnim za život ljudi ili životinja, a čak je i kišnica bila potencijalno smrtonosna.

Vojska je stavila ostrvo u karantin na neodređeno vreme. U decenijama koje su usledile, nakon završetka Drugog svetskog rata, bilo je pokušaja da se lokacija dekontaminira korišćenjem hemijskih tretmana i kontrolisanog spaljivanja, ali su se pokazali neefikasnim.

Serija testova iz 1971. godine pokazala je da, iako na površini nije bilo spora antraksa, one su i dalje postojale u tlu, i samim tim predstavljale ozbiljan rizik za svakoga ko kroči na ostrvo.

Pet godina kasnije, naučnici su se vratili da ponovo pokušaju s dekontaminacijom, “natapajući” ostrvo mešavinom morske vode i formaldehida, kao i uklanjanjem/spaljivanjem kontaminiranog gornjeg sloja zemlje.

Ovog puta bili su uspešniji i konačno, 24. aprila 1990, nakon 48 godina karantina, vlada je Gruinard proglasila slobodnim od antraksa.

(Telegraf.rs)