Šta će ljudi jesti u slučaju nuklearnog rata? Naučnici dali odgovor koji će vas iznenaditi

Globalni nuklearni rat je jedan od najstrašnijih scenarija koje ljudi mogu da zamisle. Ne samo da bi odneo ogroman broj života, već imao i razorne posledice na okolinu.

Jedna od prvih bila bi nuklearna zima koja bi donela drastično smanjenje temperature na Zemlji i blokirala sunčevu svetlost. Ne treba zaboraviti poremećaje u sistemu poljoprivrede odnosno nestašicu hrane.

Preporučujemo

U takvom slučaju, preživeli bi morali da pronađu alternativni izvor za prehranu, prenosi Metro.

Nova studija međunarodnog naučnog tima bavi se preživljavanjem čovečanstva nakon nuklearne katastrofe, a u njenom centru je hrana.

Istraživači smatraju da postoji način da se ljudi prehrane, odnosno sačuvaju sistem ishrane, a kao ključnu stavku pominju - morske alge.

Oni su proučavali sposobnost algi da prežive u uslovima nuklearne zime, zatim njihovu nutritivnu vrednost, ali i mogućnost da se koriste kao gorivo i sirovina za biohemijsku industriju.

Ilustracija: Pixabay/Davie Bicker

Prema objavljenoj studiji, u periodu od devet do 14 meseci nakon katastrofe farme morskih algi mogle bi da podmire čak 45% gobalne potražnje za hranom.

Na taj način bi se sprečilo 1,2 milijarde smrti od gladovanja.

“Trebaće nam mnogo hrane, a sistem kakav danas poznajemo neće postojati. Morske alge su definitivno jedan od glavnih kandidata za brzu obnovu”, rekao je dr Florijan Ulrih Jen.

Naučnici su teoriju modelirali na osnovu potencijalnog sukoba Rusije i SAD, a proučavali su morske alge iz porodice Gracilaria tikvahiae koje su mogu uzgajati širom tropskih krajeva.

Foto: Shutterstock

Oni ističu da su alge bogate proteinima, mineralima, vitaminima, esencijalnim aminokiselinama i masnim kiselinama. Uz to, dovoljno su “otporne” na radijaciju, pa bi ljudi mogli da ih konzumiraju nakon jednostavnog pranja i kuvanja.

Međutim, iako bi obezbedile ishranu i spasile živote, alge su bogate jodom i mogu izazvati zdravstvene probleme.

U slučaju da ih jedete u velikim količinama može se poremetiti rad štitne žlezde, neophodne za održavanje zdravog nivoa hormona.

(Telegraf.rs)