Međunarodna konferencija: Sto godina novojulijanskog kalendara Milutina Milankovića

A. V.
A. V.    
Čitanje: oko 4 min.
  • 0

Ceo vek od kada je živeo i radio, naučni doprinosi Milutina Milankovića sve više potvrđuju svoj značaj i dobijaju na kredibilitetu. Srpski naučnik pružio je fundamentalni doprinos nauci i bio je znatno ispred svog vremena.

Svetu je podario teoriju o klimatskim promenama, kojom je objasnio tajnu ledenih doba, najprecizniji kalendar za merenje vremena, armirani beton, Vavilonski toranj moderne tehnike, brojne patente i građevinske objekte koji se i danas smatraju remek delima građevinarstva.

Njegova naučna dela svrstavaju ga visoko u naučnim krugovima a njegov naučni doprinos stavlja ga rame uz rame sa srpskim velikanima Nikolom Teslom i Mihailom Pupinom.

-Velika trojka naučne elite našeg naroda, Nikola Tesla, Milutin Milanković i Mihajlo Pupin poveli su svojim znanjima i dostignućima čitav svet u novo doba. Milanković je na poziv Srpske vlade napustio veoma udoban život i dobro plaćen posao građevinskog inženjera u Beču i došao u Srbiju da svoje znanje uloži u unapređenje prosvete, nauke i kulture - o Milankoviću govori predsednik udruženja Milutin Milanković, mr Slavko Maksimović.

U okviru obeležavanja Jubileja novojulijanskog kalendara Milutina Milankovića, sem navedene Međunarodne konferencije, kao centralne manifestacije, realizuje se još nekoliko značajnih događaja:

  • IZLOŽBA: "Milutin Milanković – 100 godina od reforme Julijanskog kalendara", od 15. decembra 2023. godine do marta 2024. godine u Muzeju nauke i tehnike u Ul. Skender-begova br.51;
  • PUBLIKACIJA: "Naučno, filozofsko i književno delo Milutina Milankovića";
  • MONOGRAFIJA: "Srpski narod i kalendarsko pitanje";
  • FILM: "Milutin Milanković gospodar vremena i prostora";
  • PRIGODNE poštanske marke JP "Pošta Srbije".

Svečano otvaranje Međunarodne konferencije uz eminentne predstavnike institucija koji su pokrovitelji i suoorganizatori je zakazano za 14. decembar 2023. godine, sa početkom u 10.00 časova u Svečanoj sali Građevinskog fakulteta u Beogradu, događaj je otvoren za širu javnost, uživo i putem video linka.

Govornici na svečanom otvaranju biće:

  • Mr Slavko Maksimović, Predsednik udruženja Milutin Milanković
  • Ministarka prosvete, Prof. dr Slavica Đukić-Dejanović
  • Predstavnik Srpske Pravoslavne Crkve
  • Prof. dr Vladimir Kuzmanović, dekan Građevinskog fakulteta
  • Prof. dr Milan Dimitrijević, predsednik Naučnog odbora Konferencije.

Organizator konferencije je Udruženje Milutin Milanković uz suorganizaciju Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Astronomske opservatorije Beograd i Kulturnog i naučnog centara "Milutin Milanković" iz Dalja.

Cilj konferencije je da se javnosti predstave pouzdani i objektivni podaci o nastanku i razvoju kalendarskog znanja sa gledišta matematičke i astronomske teorije merenja i računanja vremena, istoriji kalendarskih znanja od najstarijih vremena do danas, kao i istoriji nastanka i modifikacijama najpoznatijih kalendara, sve do specifičnog doprinosa Milutina Milankovića reformi Julijanskog kalendara.

Konferencija se organizuje uz podršku Beogradskog univerziteta, Srpske akademije nauka i umetnosti i uz blagoslov Njegove Svetosti, Patrijarha srpskog g. Porfirija.

Prepoznajući značaj teme Konferencije i da je njeno održavanje od značaja za državu Srbiju i svetsku naučnu i kulturnu javnost, Ministarstvo prosvete, kao i Ministarstvo za nauku, tehnološki razvoj i inovacije Republike Srbije su pokrovitelji održavanja ovog skupa.

Autori će svoje radove izlagati uživo, a svi zainteresovani imaće priliku da Konferenciji prisustvuju kako uživo tako i putem direktnog video prenosa na odgovarajućem linku koji će javnosti biti poslat (live streaming).

Organizatori Međunarodne konferencije su od pristiglih prijava prihvatili 28 radova, od kojih su 5 iz inostranstva (Rusija, Grčka, Rumunija i Bugarska).

Dodatak o Milutinu Milankoviću

Srpskoj literaturi podario je divna književna dela kojim nas je proveo kroz vasionu i vekove i kroz carstvo nauka.

Danas je visoko pozicioniran u spisku čuvenih naučnika sveta. NASA ga je, u knjizi Na ramenima divova (2002. godine) svrstala među 15 najvećih umova svih vremena koji su se bavili proučavanjem planete Zemlje.

Njegovo kapitalno delo – Kanon osunčavanja Zemlje i njegova primena na problem ledenih doba svrstano je među najznačajnija naučna dela dvadesetog veka.

Njemu u čast, kraterima na Mesecu i Marsu dato je njegovo ime, a Evropska unija za geonauke smatra ga ocem moderne klimatologije i dodeljuje medalju sa njegovim imenom za vrhunske domete u proučavanju promena klime.

Milutin Milanković u Srbiji

  • Zavod za udžbenike i nastavna sredstva iz Beograda, u saradnji sa Muzejom nauke i tehnike SANU, objavio je 1977. godine Izabrana dela Milutina Milankovića.
  • Spomen-bista Milutina Milankovića svečano je otkrivena 2001. godine ispred Geomagnetnog instituta u Grockoj.
  • Njegov lik se od 2011. nalazi na novčanici od 2000 srpskih dinara, kao i na poštanskoj markici iz 2004. godine bivše državne zajednice Srbije i Crne Gore.
  • Nekadašnji Treći bulevar na Novom Beogradu poneo je naziv Bulevar Milutina Milankovića.
  • U dvorištu rodne kuće Milankovića u Dalju svečano je otkrivena spomen-bista Milutina Milankovića 20. juna 2016. godine. Bistu su otkrili predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić i predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović.
  • U parku Milutina Milanković u Vračaru, u Beogradu, 26. juna 2017. godine svečano je otkriven spomenik Milutina Milankovića, na ceremoniji je prisustvovao i predsednik Srbije.
  • Spomen-bista Milutina Milankovića postavljena je ispred Univerziteta u Novom Sadu, kao i u srpskoj kulturnoj bašti u Rokfelerovom parku u Klivlendu (Ohajo, SAD).
  • Postoji inicijativa da se u Beogradu osnuje muzej posvećen njegovom radu. Po njemu je nazvana Geološka i hidrometeorološka škola "Milutin Milanković".

(Telegraf.rs/PR)

Video: Srušio se plafon i povredio pacijente: Bizarna nezgoda u bolnici

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Više sa weba

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA