Pre 100 godina dve devojčice su ubedile svet da vile postoje, pa i ovog genija

U leto 1917, Elsi Rajt (16) i Frensis Grifits (9) često su odlazile do vodopada u selu Kotingli, na severu Engleske. Tamo su ostajale satima, a kada bi ih ukućani pitali šta su radile, devojčice su odgovarale: “Posmatrale smo vile”.

Zvuči kao zaplet neke filmske avanture? Ne, reč je o istinitom događaju koji je doveo u zabludu čitav svet.

Preporučujemo

Elsi je ubedila oca da joj pozajni foto-aparat, kako bi “obezbedila dokaz” za svoju priču. Kada se vratila iz šume začuđeni čovek je razvio snimke i ugledao mlađanu Frensis okruženi neobičnim bićima.

Ukućani su bili šokirani, ali niko nije doveo u sumnju foto-zapise. Treba istaći da u to vreme nisu postojali softveri za montažu, pa je manjkalo i skepticizma.

Devojčice su donele još slika, a one su nekoliko godina kasnije završile na stolu Edvarda Gardnera, predsednika Teozofskog društva u Bredfordu.

Čovek je održao predavanje o vilama, a posebno je zainteresovao Artura Konana Dojla, koji je istraživao sličnu temu za “The Strand Magazine”.

Veruje se da je tvorac Šerloka Holmsa u prvom trenutku pomislio da je reč o prevari, ali je na kraju naseo, prenosi Daily Star.

Legendarni detektiv iz Londona je svakom slučaju prilazio racionalno i analitički, pa je neobično da Dojl nije učinio isto.

Fotografije su objavljene u magazinu, a prateći tekst je glasio: “Svetu neće biti teško da prihvati ovu duhovnu poruku potkrepljenu fizičkim činjenicama koje su mu tako ubedljivo iznete”.

Ser Artur Konan Dojl na fotografiji iz 1914. godine / Foto: Wikimedia Commons/Public domain/rrauction.com/Scewing

Priča je obišla svet, a kultni autor je kupio dve kamere kako bi Frensis i Elsi ponovo snimile “šumska bića”. Tada je već bilo kasno da priznaju prevaru, a Dojl je preminuo 1930. i nije saznao istinu.

Tek 1983. godine njih dve su otkrile da je čitava stvar lažirana pomoću papirnih vila koje su isekle iz knjiga i zakačile iglama.

“Nikada nisam smatrala da je to prevara. Elsi i ja smo se zabavljale. Ne znam zašto su ljudi prihvatili priču, verovatno zato što su želeli”, ispričala je tada Frensis.

(Telegraf.rs)