"Ne bi trebalo da postoje": Porodica koja hoda četvoronoške zbunjuje naučnike

Porodica Ulas u ruralnoj Turskoj šokirala je svet kada je otkriveno da hodaju četvoronoške, a naučnici su bili zbunjeni kako se uklapaju u teoriju ljudske evolucije.

Porodica Ulas je prvi put dovedena u javnu sferu kroz naučni rad koji je praćen dokumentarcem na BBC-u iz 2006. pod nazivom „Porodica koja hoda na sve četiri“.

Preporučujemo

Profesor Nikolas Hamfri, evolucioni psiholog iz Londonske škole ekonomije, otkrio je da je od 18 dece u ovoj porodici, njih šest rođeno sa ovom osobinom koja nikada ranije nije viđena kod modernih odraslih ljudi. Nažalost, jedan od šestoro je umro.

Printskrin: Youtube/60 Minutes Australia

„Nikad nisam očekivao da bi se, čak i pod najneobičnijom naučnom fantazijom, moderna ljudska bića mogla vratiti u ovo stanje“, rekao je Hamfri.

„Ono što nas izdvaja od ostatka životinjskog sveta je činjenica da smo mi vrsta koja hoda na dve noge i drži glavu visoko u vazduhu. Naravno, to je i jezik i sve druge stvari, ali je užasno važno za naš osećaj da smo drugačiji od drugih u životinjskom carstvu. Ovi ljudi prelaze tu granicu.”

Porodica Ulas je u dokumentarcu opisana kao „karika koja nedostaje između čoveka i majmuna“, a turska studija sugeriše da je „devolucija“ mogla da se dogodi, preokrenuvši tri miliona godina evolucije.

Ali Hamfri je kritikovao tu teoriju u dokumentu BBC, nazvavši je „duboko uvredljivom” i „naučno neodgovornom”.

Dokumentarac je takođe istakao „neiskazani značaj porodice za svakog od nas“ i tvrdio da ona „ne bi trebalo da postoji“.

Istraživači sa Univerziteta u Liverpulu otkrili su da su deca u centru studije imala skelete koji su više ličili na majmune nego na ljude i da su imala smanjeni mali mozak, stanje koje obično ne utiče na sposobnost drugih ljudi da hodaju na svoje dve noge, piše Djli Star.

Međutim, dok majmuni koriste zglobove da bi se kretali, ovi ljudi koriste dlanove, što predstavlja značajnu razliku.

„Mislim da je moguće da je ono što vidimo u ovoj porodici nešto što odgovara vremenu kada nismo hodali kao šimpanze, već je bio važan korak između silaska sa drveća i potpunog dvonožnog stajanja“, sugerisao je Hamfri.

Takođe je primetio da je to moglo uticati na njihov razvoj, pošto deca nisu bila podsticana da stoje nakon 9 meseci.

Deca su dobila fizioterapeuta, kao i opremu koja im je pomogla da hodaju na samo dve noge, što je dovelo do značajnog poboljšanja mobilnosti do vremena kada se Hamfri vratio u Tursku.

(Telegraf.rs)