Ona ga je bolesno želela, a on je bežao od nje: Jezivo iskustvo instruktora vožnje koga je proganjala učenica

"Kasno jedne večeri prošle nedelje, na mom telefonu se pojavio poziv sa broja koji nisam prepoznao. Na trenutak, celo moje telo se napelo, poznata osećanja užasa preplavila su se ponovo, a glas u mojoj glavi je šapnuo: 'Budi oprezan'", priseća se Bob Kotri, žrtva proganjanja koja je prošla kroz pakao.

"Kao instruktor vožnje, odgovaranje na pozive stranaca koji žele da rezervišu časove u vreme nedruštvenih sati je deo mog posla. Ipak, čak i sada, šest godina kasnije, zvuk mog zvona u 23.00 vraća me u vreme kada takvi pozivi nisu bili nevini upiti, već manifestacija opsesije jedne žene zbog koje sam se plašio za svoj život", rekao je on za "Daily Mail".

Preporučujemo

Dona Hartli je bila 28-godišnja klijentkinja čija je tiha ravnodušnost za volanom iznenada prešla u zaljubljenost kada ga je, nakon što je položila test, opsedala pozivima i porukama, a njene reči su se smenjivale između opsesije i osvete, i produbljivale intenzitet sa svakim prolazom.

"Htela je da me zagrli, pa da me povredi i pretila je da će povrediti sebe ako ne ispoštujem njene zahteve. Pokušavala je da se sprijatelji sa mnom na Fejsbuku, pisala je pisma i dovezla se do moje kuće u Tornton Klivlisu u Lankaširu, desetak puta", kaže on.

Blokiranje nije urodilo plodom

Blokiranje njenog broja nije imalo efekta - jednostavno je kupila drugu SIM karticu sa drugim brojem - i nedeljama je policija insistirala da ništa ne može da uradi. Tek nakon što se pojavila u njegovoj kući u ponoć, preteći samoubistvom ako joj ne otvori vrata, uhapšena je zbog uhođenja.

"Ipak, osuda na Magistratskom sudu u Blekpulu u avgustu 2017. i uslovna kazna od 18 meseci, niti je ugušila moju anksioznost niti sprečila Donu da ponovi krivično delo", priča Bob.

"Sledećeg avgusta dobila je drugu uslovnu kaznu zatvora zbog pretnje da će me ubiti, a psihološke posledice mog iskušenja ostaju sa mnom do danas. Tako da mogu da razumem kako su se fudbaleri Mejson Maunt (24), Ben Čilvel (26) i Bili Gilmor (22) morali osećati kada su bili na meti manekenke i uticajne osobe na društvenim mrežama Orle Sloun, koja je prošlog meseca takođe bila pošteđena zatvora i dobila uslovnu kaznu zbog uhođenja."

Slounova, koja je sebe nazvala "Đavolja beba", promenila je broj 21 put kako bi mogla da nastavi da bombarduje Maunta porukama nakon kratke veze.

Zvezda Čelsija verovala je da će se pojaviti u njegovoj kući ili na terenu, dok je igrač Brajtona Gilmor, koji je samo jednom sreo Slounovu, rekao da je bio primoran da izbriše sve svoje prijatelje i porodicu sa Instagrama kako ne bi mogla da ih kontaktira, i da je uzimao tablete za spavanje. Čilvel, koji takođe igra za Čelsi, opisao je ponašanje Slounove kao "neuobičajeno" i rekao da ga je to iskustvo ostavilo "prestravljenim".

Ipak, neki su se pitali koliku je pretnju Slounova mogla da predstavlja za ove igrače. Bila je plavuša, lepa i imala tek 22 godine. Zaista, postoji popularna zabluda da je uhođenje između žene i muškarca — otprilike upola uobičajeno od onog između muškarca i žene — smešno, laskavo i bezopasno.

"Svakako, neke kolege i prijatelji su mislili da treba da 'shvatim kao kompliment' to što žena od dvadeset i nešto godina pokazuje interesovanje za 59-godišnjeg muškarca poput mene. Iako nikada nisu tako rekli, stekao sam utisak da su se i policajci u početku pitali u čemu je moj problem", kaže Bob.

"Ipak, uhođenje me je omekšalo i oslabilo. Ostao sam na antidepresivima, ranjiv, išao sam kod savetnika i borio se da napustim kuću. Zato mislim da je vreme da kao društvo počnemo da to shvatamo ozbiljnije."

"Bila je povučena, a onda je usledio šok"

"Moj prvi utisak o Doni, nadzornici kompanije za klimatizaciju koju sam upoznao na njenoj prvoj lekciji vožnje u maju 2017, bio je da je bila izuzetno tiha. Pretpostavljao sam da je nervozna, ali nikakav prijateljski razgovor nije mogao da izazove ništa osim jednosložnog odgovora", priseća se Bob kako je sve počelo.

"'U redu', bila je njena reakcija kada sam je pitao kako je kad je ušla u moj automobil; 'Ne' je uzvratila na pitanje da li je uradila nešto zanimljivo tog dana, dok je nečujno zurila kroz vetrobransko staklo."

Bila je vitka crvenokosa svetle puti, u bluzi i pantalonama. Ni u njenom izgledu nije bilo ničega što bi nagoveštavalo bilo šta slično.

"Zamislite moj duboki šok kada sam, vozeći se do poligona u Blekpulu posle šest nedelja skoro potpuno tihih lekcija dvaput nedeljno, čuo njenu prvu rečenicu, izgovorenu lišenu emocija: 'Jednom sam pokušala da ubodem nekoga'.“

"Njene reči su visile u vazduhu dok sam se, zateturavši se, borio da konstruišem odgovor."

"Tek sam nedavno zamenio svoj posao savetnika za zdravlje i bezbednost za karijeru instruktora vožnje, pre čega sam 12 godina služio kao dobavljač u Ratnom vazduhoplovstvu (RAF). Pošto sam gajio smisao za crni humor u vojsci, na kraju sam je upitao: 'Pretpostavljam da tada niste bili uspešni?' Ona je rekla da nije, jer su je dva člana porodice obuzdala, pre nego što je objavila da ima fiksaciju noža, i da je tri puta pokušala da se ubije."

"Ohlađen, promrmljao sam nešto u stilu 'a-ha', i poželeo sam da nas bezbedno odveze na test - a onda ga položi, da ne bih morao ponovo da je vidim."

Većina klijenata je ludo srećna kada im se kaže da su prošli. Dona je ravnodušno klimnula glavom. Vozeći se u tišini do njenog doma u Blekpulu gde je trebalo da je ostavi, poželeo joj je sve najbolje i odahnuo.

Sve do sledeće večeri, u 23.30, kada mu je poslala poruku: "Hvala na strpljenju na testu. Osećam da bih mogla da razgovaram sa tobom i da si me razumeo. Ja sam želela da padnem na tetsu da bih mogla da nastavim da pričam s tobom."

"Ispao mi telefon"

"Od šoka sam ispustio telefon, jedva da mi je zastao dah pre nego što je Dona pozvala. Odgovorio sam instinktivno, rešen da uspostavim granice, možda. Molila me je da joj priđem i držim je. Odlučno sam rekao da sam je naučio da vozi, platila mi je tu uslugu i sada je naš kontakt trebalo da se završi. Onda sam prekinuo vezu."

Još šest sličnih poruka stiglo mu je dok se te noći mučio da zaspi.

"Nedavno sam počeo da izlazim sa svojom partnerkom Gejl (57), koja radi u kafiću i kojom sam rekao da sam zabrinut zbog Done. Ona se, kao i ja, složila da je najbolje da je ignorišem, a sutradan sam joj blokirao broj."

Ipak, sledeće večeri poslala je poruku sa drugog broja. "Možeš da me povrediš ako želiš", napisala je.

"Pozvao sam lokalnu policijsku stanicu, osećajući se smešno uprkos strahu. Žena me je zasipala komplimentima — da li sam preterao? Činilo se da je policajac sa kojim sam razgovarao tako mislio. Osim što mi je savetovao jeste da blokiram njen broj, rekao je da ne mogu mnogo da urade. Ipak, svaki put kada jesam, Dona je uzimala novi broj", kaže instruktor.

Poruke su se nastavile većinu večeri – "Nedostaje mi da budem tvoj prijatelj. Molim te, ne blokiraj i ovaj broj"; "Možeš doći i ubosti me ako ćeš se osećati bolje". Nisu bile otvoreno seksualne poruke, iako bi se mogle protumačiti na taj način, pa je Bob počeo da dovodi u pitanje svoje profesionalno držanje. Da li je bio previše koketan sa klijentkinjama? Da li je slao pogrešne signale?

"Iako su klijenti kojima sam se poverio insistirali da sam prava kombinacija ljubaznosti i poštovanja, izjave nekih mojih kolega instruktora, koji su mislili da treba da se osećam polaskano, nije bilo dovoljno. Rekli su da treba samo da odbijem njene pristupe, dok me je nekoliko prijatelja pitalo da li je Dona privlačna."

"Nisu razumeli kada sam rekao da je to nebitno — ovo nije bio podsticaj ega, to je bila egzistencijalna noćna mora. Na sreću, Gejl mi je verovala kada sam rekao da nisam uradio ništa da izazovem Doninu zaljubljenost — mnogi partneri ne bi, a njeno nepoverenje bi sve pogoršalo."

Policija nemoćna

"Nastavio sam da prijavljujem Donine pozive i poruke policiji, a oni su mi stalno govorili da ništa ne mogu da urade, sve dok, osam nedelja nakon njenog testa, na moja vrata nije zazvonilo u ponoć."

Srce mu je lupalo u mraku, podigao je zavesu u spavaćoj sobi za centimetar i video Doninu mračnu figuru.

"Mora da me je pratila kući da sazna gde živim, i, kasnije sam saznao, zvonila je na svako zvono dok joj neko nije rekao koje je moje."

"Kada nisam odgovorio, poslala je poruku, moleći me da razgovaramo. Izbezumljen, pozvao sam policiju, ali oni i dalje nisu mogli ništa da urade, rekli su, osim ako Dona ne uspostavi direktan kontakt. 'Koliko direktno mora biti?' pitao sam, ogorčen. 'Mora li ona da me fizički dodiruje?'"

"Tada sam već bio nervozan, dva dana kasnije, Dona mi je poslala poruku koja je glasila 'prati muziku'. Pogledao sam kroz prozor i video je u automobilu napolju, čuo kako svira hevi metal. 'Predoziraću se ispred tvoje kuće ako ne izađeš', poslala je poruku."

Ovog puta, drhtavih ruku, nazvao je policiju, uplašen ne samo za sopstvenu bezbednost, već i da će imati nečije samoubistvo na svojoj savesti. Tri policajca su stigla za nekoliko minuta. Nakon što su uhapsili Donu, policajci su mu rekli da su pronašli zalihu tableta i šest koverata upućenih na njega, sve sa različitim tekstovima o samoubistvu.

"Dok su me ispitivali o odnosu sa Donom i pitali da li sam podsticao kontakt, osećao sam da me tretiraju kao krivca, jer moram da opravdavam svoju nevinost."

Zadržali je samo jednu noć u pritvoru

"Moje olakšanje što je njeno ponašanje konačno shvaćeno ozbiljno ustupilo je mesto strahu kada je Dona, koja je zadržana u pritvoru preko noći, puštena nakon što je sledećeg dana optužena."

"Uverio sam se da se krije u žbunju ispred kuće. Samo hodanje od kuće do auta, koje sam parkirao što bliže imanju, ispunilo me je strahom."

U svom "hjundaiju" osećao se bezbedno, ali kada je morao da izađe, u radnju ili banku, stalno je nervozno gledao preko ramena.

Na suđenju tog avgusta, Dona je priznala da je uhodila i ispostavilo se da se dovezla do njegovog stana desetak puta. Njena majka je bila tu da je podrži na sudu, ali psihijatrijski izveštaj je pokazao da je imala problematično odrastanje i da je u instruktoru, izgleda, našla figuru od poverenja.

Njen advokat je tvrdio da je imala "malo iskustva u vezama" i da je "potpuno pogrešno pročitala signale" od Boba, dok je predsednik veća rekao Doni da je bila "uporna i proračunata" i "ekstremno manipulativna".

"Iako sam shvatio da je i Dona ranjiva, i dalje sam bio zgrožen kada je dobila kaznu od osam nedelja zatvora uslovno na 18 meseci. Koliku zaštitu bi mi ponudila zabrana prilaska na neodređeno vreme koju je dobila ako bi se njeno mentalno zdravlje pogoršalo?"

"Doktor mi je dao antidepresive. Počeo sam sa savetovanjem i provodio svoje slobodno vreme sedeći kod kuće, zureći u zid dnevne sobe, želeći da nestanem."

"Kada sam morao da izađem napolje, nosio sam lični alarm, a kada sam, posle nekoliko nedelja, i dalje imao problema sa spavanjem jer sam se osećao nesigurno, preselio sam se u drugi kraj, potrošivši 750 funti na instaliranje kamere ispred svog novog imanja."

Na kraju, kako su meseci prolazili, ponovo je počeo da obnavlja svoj život, ohrabren od Gejl, sa kojom sada živi, i 27-godišnjeg sina iz prethodne veze, koji je stalno bio saosećajan.

Ali jednog popodneva sledećeg jula, između časova vožnje, pozvala ga je policija.

"Želeli smo da vas obavestimo da smo uhapsili vašeg progonitelja zbog sumnje da je pretio mučenjem i ubistvom", rekao mu je policajac.

"Pitao sam ga ko je jadna žrtva, misleći da će odgovor biti poverljiv. 'Zapravo', vi ste, gospodine', odgovorio je policajac", kaže Bob.

"Ruke su mi se tresle dok je policajac objašnjavao da je Dona tokom sesija sa psihijatrijskom medicinskom sestrom rekla da joj je život uništen zbog mene, i da će me, ako me ponovo vidi, pratiti do kuće, gušiti dok ne izgubim svest, mučiti me nožem i izbosti me na smrt. Muka mi je u stomaku."

Nakon što je toliko dugo pretila da će se povrediti, Dona je sada želela da ga ubije.

Mučenje se nastavljalo

Dona je bila pritvorena u zatvoru Stjal u Mančesteru osam nedelja čekajući suđenje, a tog avgusta se pojavila na Magistratskom sudu u Blekpulu putem video veze. Opet je navedeno njeno loše detinjstvo, zajedno sa njenom nesposobnošću da racionalno reaguje na ljude. Pošto je Dona mislila da ju je odbacio, postao je predmet njene mržnje.

"Ovog puta, kada je Dona dobila uslovnu kaznu od 16 nedelja, bio sam još više uznemiren. Da me je želela mrtvog pre nego što je zatvorena, šta bi, zaboga, osećala prema meni sada kada je slobodna?"

Iako je bila zakonski obavezna da se drži 200 metara od njega, živeli su samo nekoliko kilometara jedno od drugog i znao je da bi im se putevi mogli nehotice ukrstiti — kao što se i desilo jednog dana u avgustu 2019. kada je, još na visokim dozama antidepresiva, napunio vreću za smeće sa starom odećom i odneo je u lokalnu dobrotvornu radnju.

"Prolazeći kroz vrata, susreo sam se sa očima žene iza pulta i noge su mi skoro pokleknule. Bila je to Dona. Odlučan da pokažem da se nisam uplašio, polako sam prišao pultu, odložio odeću i otišao onako ležerno koliko su me noge nosile. Tek na ulici su mi pokleknula kolena."

"Na neki način sam lako prošao. Istraživanje Univerziteta u Glosterširu pokazalo je da je uhođenje identifikovano u devet od deset ubistava, a ja sam mogao da budem ubijen."

Dona je možda ranjiva, ali je takođe opasna - u aprilu 2021. osuđena je na 26 nedelja zatvora jer je mahala nožem prema studentu bolničaru, koji je pozvan u njen dom zbog neosnovanih strahova da se predozirala.

Njen advokat je rekao da je "pretrpela traumu kao dete" i da je spavala sa nožem ispod jastuka.

Ali izricanje zatvorskih kazni uhodama može značiti samo da njihova ogorčenost raste do njihovog puštanja na slobodu. Bolje policijsko obrazovanje je izvodljivije rešenje, uz bolju negu mentalnog zdravlja, priznanje da je uhođenje - uhođenje, bez obzira na pol uhođača, i bolju svest da svaki stranac na ulici može da pati od skrivene unutrašnje muke.

"Ovih dana više sam oprezan s kim razgovaram i koga puštam u automobil. Odbijam da razmišljam o Doni ikako drugačije osim ravnodušno, mada kada na ulici vidim crvenokosu blede kože i dalje se preplašim", zaključio je Bob.

(Telegraf.rs)