Naučnici posle 50 godina došli do velikog otkrića: Najpoznatiji ljudski predak hodao je uspravno kao mi

Najpoznatiji drevni predak čoveka po imenu Lusi mogao je da hoda uspravno kao savremeni ljudi zahvaljujući potpuno savitljivim zglobovima kolena, pokazuju istraživanja.

Lusi potiče iz izumrle vrste majmuna koja je živela u Africi pre više od tri miliona godina, a njeni ostaci iskopani su u Etiopiji 1974. godine i u to vreme bila je najpotpuniji poznati drevni predak čoveka.

Preporučujemo

Ali tek sada su joj mišići donjih ekstremiteta potpuno digitalno rekonstruisani, zahvaljujući istraživačima koji se nadaju da će staviti tačku na višedecenijsku naučnu debatu o tome kako je hodala, piše Sky News.

Rezultati tima sa Univerziteta u Kembridžu, objavljeni u časopisu Royal Societi Open Science, pokazuju da je Lusi mogla da ispravi zglobove kolena, da stoji uspravno i da hoda na dve noge kao mi danas.

Digitalna rekonstrukcija nogu

Međutim, takođe je utvrđeno da su njene noge daleko duže i jače od naših, što joj je omogućavalo da živi na drveću poput majmuna. To znači da je bila podjednako spremna da se prilagodi životu kako na ravnim travnatim površinama, tako i u gustim šumama.

Naučnici sa Kembridža tvrde da bi ova otkrića mogla da pomognu da se shvati kako je fizičko kretanje evoluiralo kod ljudi, uključujući one sposobnosti koje su današnji ljudi izgubili.

Tim predvođen doktorkom Ešli Vajzmen sa Instituta Kembridž za arheološka istraživanja napravila je 3D model Lusinih nogu i mišića karlice, sa po 36 u svakoj nozi.

Glavni mišići u njenim listovima i butinama bili su više nego dvostruko veći od onih kakve imaju savremeni ljudi - jedina preostala životinja koja može da stoji uspravno sa ispravljenim kolenima.

"Lusina sposobnost da hoda uspravno može se videti samo putem rekonstruisanja putanje i prostora koji mišić zauzima u telu. Njeni mišići sugerišu da je bila vešta u hodanju na dve noge kao i mi, ali se dobro osećala i na drveću", kaže Vajzmen.

Šta znamo o Lusi

Otkriće Lusi 1970-ih bilo je od ogromnog značaja jer je njen skelet bio 40 odsto potpuno očuvan, sa 47 od 207 netaknutih kostiju uključujući delove njenih ruku, nogu, kičme, rebara, karlice, donje vilice i lobanje.

Utvrđeno je da pripada vrsti Australopithecus afarensis, a dato joj je ime Lusi jer su arheolozi koji su je pronašli u to vreme slušali pesmu Bitlsa "Lusi na nebu sa dijamantima" (Lucy In The Sky With Diamonds).

Naučnici su utvrdili da je reč o mladoj ali odrasloj jedinki, koja je u vreme smrti bila visoka nešto više od jednog metra i imala manje od 30 kilograma.

Od tada, neki stručnjaci sugerišu da je tokom života čučala i gegala se kao šimpanze, dok su drugi verovali da je mogla da se kreće uspravno kao čovek.

(Telegraf.rs)