Svetska meteorološka organizacija objavila alarmantno upozorenje: "Mogli bismo preći ključni prag"

Svojevrsna inflacija "alarmantnih vijesti" vezanih uz klimatske promene i rast globalnih temperatura učinila je da se ljudi manje obaziru na upozorenja naučnika, ali svi naučni podaci te decenijama uočavani trendovi vezani uz zagrevanje atmosfere pod uticajem čovekovog delovanja pokazuju da svako od upozorenja itekako zaslužuje da bude nazovano alarmantnim.

Najnoviji alarmantni izveštaj donosi Svetska meteorološka organizacija (WMO) u svom Globalnom godišnjem do desetogodišnjem klimatskom ažuriranju, u kojem se upozorava da će jedna od sledećih pet godina "gotovo sigurno", odnosno sa 98 odsto šansi, biti najtoplija dosad zabeležena; takođe, postoji šansa (od 66 odsto) da će jedna od narednih pet godina preći ključni prag globalnog zagrevanja od 1,5 °C, prenosi "Slobodna Dalmacija".

Preporučujemo

Vrlo je zabrinjavajuća procena o 32 odsto šanse da će prosečna temperatura u sledećih pet godina premašiti prag od 1,5 °C.

Šansa da privremeno pređe 1,5 °C stalno raste od 2015., kad je bila blizu nule, dok je za godine između 2017. i 2021. iznosila 10 odsto .

Godina rekordno visoke globalne temperature bila je 2016., najtoplija u 137 godina vođenja evidencije o globalnim temperaturama.

Prema podacima NOAA-e (National Oceanic and Atmospheric Administration), globalna prosečna temperatura za 2016. bila je 0,94 °C iznad proseka 20. veka, dok je prema podacima NASA ta godina bila 0,99 °C iznad proseka razdoblja od 1951. do 1980. godine.

Za temperaturni rekord te godine "zaslužan" je bio El Ninjo, prirodna meteorološka pojava koja se javlja u nepravilnim vremenskim razmacima kao anomalija u temperaturi okeanske vode – koja postaje toplija – i strujanjima vetrova na Pacifiku zapadno od obala Čilea i Perua, ali pokazalo se da El Ninjo ima dalekosežan globalni uticaj na vremenske prilike ne samo na Tihom okeanu, nego i u drugim delovima sveta.

Već nedeljama sa svih strana stižu upozorenja kako se El Ninjo vraća, kako se već počinje stvarati na Pacifiku, te kako bi njegov uticaj u narednim mesecima, sve do iduće godine, u kombinaciji s nesmanjenim emitovanjem gasova staklene bašte, mogao značiti probijanje svih dosadašnjih temperaturnih rekorda.

Znači li sve to da je Pariski sporazum već propao? I znači i ne znači.

Taj sporazum potpisale su gotovo sve zemlje sveta, udružujući se u nameri da dugoročno globalno zagrevanje – do kraja veka – ograničimo na 2 °C, a po mogućnosti ispod 1,5 °C porasta u odnosu na predindustrijske nivoe, odnosno na nivo koja neće rezultirati prevelikim klimatskim poremećajima, uključujući i gubitak ekosistema.

Ali jedna ili dve godine koje pređu nivo od 1,5 °C ne predstavljaju neuspeh, navedeno je.

S druge strane, međutim, svet je sve bliže tom nivou globalnog zagrevanja zbog kontinuirano visokih emisija gasova staklene bašte. Prognoza verovatne godine koja prelazi tajnivo trebalo bi da posluži kao najozbiljnije upozorenje.

(Telegraf.rs)