Jugoslavija nije bila prva zemlja koja je na novčanicu stavila Tita: To je prvo uradila Republika Gvineja

U socijalističkoj Jugoslaviji postojala je samo jedna novčanica s likom Josipa Broza Tita, ona od 5.000 dinara iz 1985. godine. Međutim u javnosti slabo je poznato to da je još jedna zemlja izdala novčanicu s Titovim likom, i to čak nekoliko godina pre same Jugoslavije. Numizmatičar Zlatko Viščević otkriva je detalje o ovoj novčanici.

Novac ima svoju monetarnu i propagandnu ulogu u društvu. U prvom redu služi kao sredstvo plaćanja te kao merilo vrednosti dobara i usluga, piše tportal. Osim toga, ima svoju političko-propagandnu ulogu pomoću koje izdavač šalje javnosti poruku određenog sadržaja.

Preporučujemo

Socijalistička Jugoslavija tek je krajem 1985. odlučila da na svoj novac stavi lik Josipa Broza Tita, i to na novčanicu od 5.000 dinara, u to vreme najvredniju u opticaju. Na licu joj je bio lik osterelog Tita, a na naličju vizura Jajca. Ovi motivi trebalo je da budu svojevrstan poziv na jedinstvo zemlje, koja je već pucala po šavovima.

Ono što je neobično to je da Jugoslavija nije bila prva zemlja koja je na svoje novčanice stavila Tita, već je to učinila – Republika Gvineja.

Ova afrička država uvela je novu valutu 1971. godine i nazvala je syli. Reč syli na jeziku naroda Malinke znači – slon. Jedan gvinejski syli delio se na 100 caurija. Cauri [kauri] je inače naziv za specifične školjke koje su u prošlosti korišćene kao primitivni novac.

Na svoju najveću novčanicu od 500 sylija s godinom 1980, centralna banka Republike Gvineje postavila je upravo lik Tita, maršala i doživotnog predsednika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.

Puštena je u opticaj 16. aprila 1981, a povučena je tokom 1985. godine, kada je ponovno uveden gvinejski franak. Nije poznato gde je štampana, ni ko je autor likovnog rešenja. Dimenzije su joj 172 x 94 milimetra, na njoj prevladava smeđa boja, a od zaštitnih elemenata ima specijalni papir i vodoznak.

Na licu novčanice levo se nalazi lik Tita u odelu s pogledom blago usmerenim desno. Desno od njegovog lika je veliki naziv nominalne vrednosti na francuskom jeziku "pet stotina sylija" i datum 1. marta 1960.

Jovanka Broz, Josip Broz Tito / Foto: Arhivska fotografija Muzeja Jugoslavije

Ispod se nalaze potpisi ministra finansija Ismaela Tourea i guvernera centralne banke Lamina Condea.

Nema veliku vrednost. Zašto?

Sama ova novčanica nije neka velika posebnost u numizmatičkom svetu, ali je vrlo zanimljiva jer je na njoj prikazan bivši predsednik Jugoslavije. Samo od sebe se nameće pitanje – zašto?

Kada se na novčanicama neke zemlje prikazuju osobe, onda su one u većini slučajeva značajne za nju i s njom imaju neku direktnu vezu. Jako je neobično to da se na njima prikazuje čelnik neke druge države. Još je neobičnije za jednu afričku državu, koja se tek 1958. godine oslobodila kolonijalne vlasti, da samo 23 godine nakon toga postavlja na svoju novčanicu Evropljanina, i to belca.

Međutim, ako pogledamo druge novčanice iz te serije, onda cela priča o Titu na novcu ove afričke zemlje dobija svoj smisao. Naime, temu ove serije novčanica, a kojoj pripada i ova od 500 sylija, čine antikolonijalizam i antiimperijalizam.

Tito je postavljen na ovu novčanicu u vreme u kojem je Republika Gvineja bila deo Pokreta nesvrstanih, a on je bio jedan od glavnih lidera tog pokreta. Nadalje, bio je vrlo popularan u mnogim afričkim zemljama zbog svoje politike nesvrstanosti, antiimperijalizma i antikolonijalizma. U spoljnoj politici zalagao se za nezavisnost i samostalnost afričkih zemalja i mnoge od tih njih aktivno je podržavao na političkom, ekonomskom i vojnom planu. Zato na kraju i nije neobično to što su baš njega Gvinejci postavili na svoju najveću novčanicu iz tog vremena.

(Telegraf Biznis)