Dosad neviđeni snimci Titanika pokazuju kako danas izgleda najčuvenija olupina svih vremena

Najpoznatija svetska olupina Titanik snimljena je detaljnije nego nikada pre. 

Prvo digitalno skeniranje Titanika u punoj veličini, koji leži 3.800 m (12.500 stopa) niže u Atlantiku, napravljeno je korišćenjem mapiranja dubokog mora, javlja BBC.

Preporučujemo

Ovaj snimak pruža jedinstven 3D prikaz celog broda, omogućavajući da se vidi kao da je izvučen iz vode, zbog čega su se probudile nade će ovo baciti novo svetlo na ono što se tačno dogodilo sa brodom koji je potonuo 1912. godine.

Više od 1.500 ljudi je poginulo kada je brod udario u santu leda na svom prvom putovanju od Sautemptona do Njujorka.

"Još ima pitanja, osnovnih pitanja na koja treba odgovoriti u vezi sa brodom", rekao je Parks Stivenson, analitičar Titanika, za "BBC News".

Rekao je da je model "jedan od prvih velikih koraka ka usmeravanju priče o Titaniku k istraživanju zasnovanom na dokazima – a ne spekulacijama".

Titanik je opsežno istražen otkako je olupina otkrivena 1985. Ali toliko je ogroman da kamere u mračnim dubinama mogu pokazati samo zapanjujuće snimke broda koji se raspada - nikada celu stvar.

Novo skeniranje hvata olupinu u celini, pružajući kompletan pogled na Titanik. Leži na dnu okeana iz dva dela, sa pramcem i krmom udaljenim oko 800 metara. Ogromno polje krhotina okružuje slomljeni brod.

Skeniranje su u leto 2022. izveli "Magellan Ltd", kompanija za mapiranje dubokog mora, i "Atlantic Productions", koji snimaju dokumentarac o projektu.

Podmornice, kojima je daljinski upravljao tim na specijalnom brodu, provele su više od 200 sati pregledavajući dužinu i širinu olupine.

Napravljeno je više od 700.000 slika iz svakog ugla, čime je stvorena tačna 3D rekonstrukcija.

"Magellanov" Gerhard Zajfert, koji je vodio planiranje ekspedicije, rekao je da je to najveći projekat podvodnog skeniranja koji je ikada preduzeo.

"Njegova dubina, skoro 4.000 metara, predstavlja izazov, a imate i morske struje na lokaciji – i ne smemo ništa da diramo da ne bismo oštetili olupinu", objasnio je on.

"A drugi izazov je što morate da mapirate svaki kvadratni centimetar – čak i nezanimljive delove, kao što je na polju krhotina, morate da mapirate blato, ali to vam je potrebno da popunite prazninu između svih ovih zanimljivih objekata.

Skeniranje pokazuje i razmeru broda, kao i neke sitne detalje, kao što je serijski broj na jednom od propelera.

Pramac, sada prekriven rđom, i dalje je trenutno prepoznatljiv čak i 100 godina nakon što je brod izgubljen. Na vrhu se nalazi paluba za čamac, gde zjapeća rupa pruža uvid u prazninu gde je nekada stajalo veliko stepenište.

Krma je, pak, haotična zbrka metala. Ovaj deo broda se srušio u morsko dno.

U okolnom polju krhotina razbacani su predmeti, uključujući kitnjastu metalnu konstrukciju sa broda, statue i neotvorene boce šampanjca. Tu su i lični predmeti, uključujući desetine cipela koje počivaju na sedimentu.

Parks Stivenson, koji je proučavao Titanik dugi niz godina, rekao je da je bio "odusevljen" kada je prvi put video snimke.

"Omogućavaju vam da vidite olupinu onako kako je nikada ne možete videti iz podmornice, i možete da vidite olupinu u celini, možete da je vidite u kontekstu i perspektivi. A ono što vam sada pokazuje je pravo stanje olupine."

Rekao je da bi proučavanje skeniranja moglo ponuditi novi uvid u ono što se dogodilo Titaniku te kobne noći 1912. godine.

"Zaista ne razumemo karakter sudara sa santom leda. Ne znamo čak ni da li ga je udarila uz desnu stranu, kao što je prikazano u svim filmovima - možda se prizemljila na santu leda", objasnio je on.

Proučavanje krme, dodao je, moglo bi otkriti mehaniku kako je brod udario o morsko dno.

More uzima svoj danak na olupini, mikrobi je izjedaju i delovi se raspadaju. Istoričari su svesni da vreme ističe da bi se u potpunosti razumela ova pomorska katastrofa.

Ali, skeniranje sada zamrzava olupinu u vremenu i omogućava stručnjacima da prouče svaki sićušni detalj. Nadamo se da bi Titanik još mogao odati svoje tajne.

(Telegraf.rs)