U Istri agresivni galebovi napadaju decu i kućne ljubimce: Ljudi krenuli u "rat" s njima, ovako su se izborili

Galebovi su sve veća pošast u primorskim gradovima u Istri više uopšte nije neuobičajeno videti kako napadaju ljude želeći da im otmu hranu nasred ulice ili trga ili pak za stolom na nekoj terasi, piše Jutarnji list.

Mnogim turistima pogled na galeba s terase nekog kafića ili restorana izgleda romantično, ali sva romantika nestane kada im slete na sto i pojedu kroasan, brancina ili krompiriće, prenosi Jutarnji.

Preporučujemo

I baš zato su još 2011. Porečani odlučili da nešto preduzmu. Angažovali su Veterinarsku bolnicu Poreč kako bi po uzoru na Veliku Britaniju smanjili populaciju galebova u urbanoj sredini tako da se u gnezda stavi plastična jaje.

Podaci za gradove

Posle toga akciji su se 2016. pridružili i Rovinj i Novigrad, a Pula 2019. Sada se godišnje zameni oko 3.500 jaja, a koliko je to gnezda, jasno je kada se taj broj podeli s tri. Jer galebovi u proseku snesu od jedno do tri jaja i na njima leže mesec dana dok se ne izlegnu ptići.

Akcijom koordinira direktor Veterinarske bolnice Poreč Branko Jurić zajedno sa Zdravim gradom Poreč, a financiraju je Pula, Poreč, Rovinj i Novigrad s najvećim istarskim hotelskim kućama. Jurić kaže da je sada akcija zamene jaja završila, ali da dalje nadziru područja gde se galebovi gnezde u urbanim zonama.

"Najveći rezultat akcije vidimo u Poreču jer smo tu već više od 10 godina. Tu se smanjila populacija galebova u gradu za 50 posto, a čak 70 posto u hotelskim i turističkim naseljima. U Rovinju i Novigradu ta se populacija smanjila 25 do 30 posto, a za Pulu je prerano reći jer građani tek treba da nam jave pozicije gde se nalaze gnezda", kaže Jurić, čija veterinarska stanica jedina u Hrvatskoj obavlja ovaj posao i zasad pokrivaju samo ta četiri istarska grada.

Kaže da su se na početku akcije žalile pojedina ekološka udruženja, ali napominje da imaju sve potrebne dozvole nadležnog Ministarstva. S druge strane, ističe da njima nije cilj da smanji populaciju galebova uopšte, nego da ih na ovaj način vrate u prirodna staništa, a to su hridi.

Prenosioci bolesti

"Zašto galebovi dolaze u gradove? Dolaze zbog hrane. Pre su se hranili na deponijima u Poreču i Rovinju. Otkada su te deponije zatvorene, dolaze u gradove i čekaju na hranu iznad škola, mesta gde se prodaje hrana, tržnica. I onda napadaju ljude, decu, kućne ljubimce. Čak su jednom napali vevericu i pojeli je nasred grada, iako ona nije u njihovom lancu ishrane", kaže on.

Ističe da je vrlo neugodan njihov napad na ljude, jer ptica može da povredi čoveka.

"Ima posebnu taktiku, jer dolazi s leđa i uplaši ljude koji tada ispuste hranu. Vrlo su pametni i tačno znaju kada recimo deca izlaze dečje igralište ili u dvorište i čekaju ih tačno u to vreme. Isto tako, hrane se i na uličnim hranilištima za mačke, a o kantama za smeće da ne govorim", ističe dalje.

Kaže da prirodnog neprijatelja nemaju i da je zato takvih slučajeva bilo sve više. Gnezde se kada kreće toplije vreme, a najčešće gnezda pletu na ravnim krovovima, a sve više počinju to raditi i na kosima, uz dimnjake.

"I onda sede mirno na jajima mesec dana dok se ptići ne izlegu. Ali kada se izlegu, počinje šou jer postaju jako glasni i to ljudima smeta. Ne mogu od njih spavati, uništavaju krovove, posebno dok uče ptiće da lete. A kada im zamenimo jaja, sede na njima duže pa vide da se ništa ne događa. Onda odustanu. Neki se znaju vratiti i iduće godine na isto mesto i ako opet na tom mestu zamenimo jaja, shvate da nešto ne valja s tim mestom i da tu ne mogu da stvore podmladak pa napuste gnezdo. Inače, kada ne biste zamenili jaja, nego ih samo uklonili, galebovi bi ih ponovno sneli i ništa ne biste napravili", ističe Jurić koji kaže da su u sklopu akcije napravili i analizu izmeta.

"Utvrdili smo da je pun salmonele. Stoga moramo biti svesni da su galebovi prenosioci i nekih bolesti. Sve se to događa jer se hrane otpacima, a ne ribom. Cilj je vratiti ih na njihova staništa i da se hrane ribom", zaključio je ovaj porečki veterinar.

(Telegraf.rs)