Bez njih nema protesta: Ljute kobasice su neizostavna hrana demonstranata u Francuskoj još od 1968. godine

Protesti u Francuskoj su gladan posao, a kada ljuti građani zemlje odlože transparente, traže hranu, javlja CNN. Ali, to nije trenutak za klasičnu francusku kuhinju. Iznad svega, demonstranti zahtevaju začinjene hot-dog kobasice.

Mergez kobasice od govedine i jagnjetine, začinjene kimom, čilijem ili harisom po receptima uvezenim iz severne Afrike, glavna je ulična hrana u Francuskoj – i to ne samo u nedavnim protestima protiv reforme starosne granice za penziju koji su se proširili zemljom.

Preporučujemo

Mergez kobasice su u maju 1968. podstakle apetite za revolucijom tokom studentske pobune, ali i ’95, kada je Francuzi ustali protiv planova za reformu socijalne zaštite.

Kada su demonstranti u žutim prslucima 2018. zaustavili delove Francuske kako bi zahtevali političke i ekonomske promene, roštilj je ponovo upaljen i kobasice su izašle na ulice.

Uloga koju je su te kobasice imale u održavanju pokreta žutog prsluka bila je tolikoa da ih je Fransoa Rufin, francuski političar, koji je viđen kao pretendent da predvodi krajnju levicu na sledećim izborima u zemlji, označio kao "revolucionarno oruđe".

Ulogu kobasice u potpirivanju ovogodišnjih ponekad nasilnih protesta posmatrala je akademkinja Emanuel Rangot.

Vanredni profesor političkih nauka na Univerzitetu u Monpeljeu, Rangot je provela vreme u susretima sa demonstrantima i primetila da su se mnogi prvi put pridružili jer je to bila prilika da se druže sa prijateljima i uživaju u roštilju.

"Poneli su sa sobom svoje uobičajene ležerne navike i to je interesantno jer to takođe čini veliki društveni pokret", rekla je ona za CNN. "Društveni pokret može se pretvoriti u ustanak ili revoluciju."

Prustovski momenti

Francuski godišnji praznik rada nudi upravo onu mešavinu zabave i politike. Održava se svake godine 1. maja, to je proslava doprinosa radnika koja je takođe prilika da se ljudi opuste i uživaju u slobodnom danu.

Većinu godina francuski sindikati organizuju parade kako bi obeležili te prilike. Oni su 2023. godine, tek treći put od kraja Drugog svetskog rata, organizovali zajednički događaj u Parizu, ujedinjeni njihovim protivljenjem planovima penzione reforme predsednika Emanuela Makrona za podizanje starosne granice za penzionisanje sa 62 na 64 godine.

I naravno, tu su bile i mergez kobasice.

Francuski pisac Marsel Prust jednom je s poštovanjem napisao kako miris sveže pečenih kolača može da izazove sećanje na stvari iz prošlosti. Kako je francuski list "Mond" naveo, dahovi kobasice su "madlin de Prust radničkog pokreta".

Ljute kobasice najpopularnija su ulična hrana u Francuskoj Foto: Profimedia/AFP/Virginie Haffner

Na jednoj tezgi sa hranom, obavijen sopstvenom aromom, prodavac David Žoankalves gurao je meso u svojoj fritezu, čekajući narudžbine i dajući mušterijama pola bageta da drže meso i pozivajući ih da se posluže sosovima.

Žoankalves prodaje mergez već 15 godina i bio je na svakom protestu ove sezone. Na ovogodišnjim demonstracijama 1. maja očekivao je mirnu atmosferu. "Mislim da će biti svečanije, ima porodica", rekao je on. U stvari, dan je kulminirao žestokom borbom između demonstranata i policije.

Žoankalvesov mergez koštao je sedam evra (7,70 dolara), možda malo skuplje za kobasicu ulične hrane u jeftinom komadu hleba.

"Trenutak za deljenje"

Na trgu gde su bili postrojeni sindikalni kamioni, bilo je bolje. Ovde je Komunistička partija prodavala šampanjac iz svog kamiona za pet evra po čaši.

Francuska komunistička partija je pomogla da se mergez dovede na francuske proteste 1950-ih. Kobasica se prvi put pojavila na muzičkom festivalu "Humanite", započetom 1930. godine kako bi se finansirale novine Komunističke partije "Humanite", koje se štampaju i danas.

"Mergez na žaru postao je, uz borbu za nezavisnost Alžira, znak solidarnosti sa radnicima Magreba", napisala je Noel Žerom, etnolog iz francuskog prestižnog Nacionalnog naučno-istraživačkog centra (CNRS) u osnovnom i možda ne iznenađujuće jedinstvenom članku o mestu kobasice na francuskim protestima.

Jednostavan za kuvanje, a još lakši za jelo, mergez je ubrzo serviran uz "revolucionarni pomfrit" kako bi se napravila jeftina jela koja se pripremaju u beskrajnim društvenim borbama Francuske.

Na Trgu Republike, "Force Ouvriere", još jedan radnički sindikat, prodavao je pomfrit za dva evra. Njegov mergez je koštao samo tri evra.

"Prodajemo, neću reći na gubitku, ali praktično ne zarađujemo", rekao je Pjer Maunije, železnički radnik, dodajući: "Imamo kamion sa hranom za sve naše članove, za sve koji žele da jedu, popijte piće, razgovarajte, podelite. To je trenutak da podelite, to je to."

(Telegraf.rs)