Misterija oktobra 1582: Zašto je ovaj mesec imao 10 dana manje i kakve veze to ima sa pravoslavcima?

Kada je reč o kalendarima, tokom vremena se mogu sabrati male greške.

Julijanski kalendar — preovlađujući u hrišćanskom svetu - za prvi milenijum nove ere i deo drugog milenijuma bio je poboljšanje u odnosu na rimski republikanski kalendar koji je zamenio, ali je bio 11 minuta i 14 sekundi duži od tropske godine (vreme koje je potrebno Suncu da se vrati u isti položaj, kao što se vidi sa Zemlje). Rezultat je bio da se kalendar pomerao za jedan dan na svakih 314 godina.

Preporučujemo

Jedan od najhitnijih problema izazvanih greškom bila je sve veća poteškoća u izračunavanju datuma Uskrsa, za koji je Nikejski sabor 325. godine odredio da padne u prvu nedelju posle prvog punog meseca posle prolećne ravnodnevice, koja je u to vreme pala 21. marta.

Sve veće neslaganje između datuma koji je odredio sabor i stvarne prolećne ravnodnevice zabeleženo je u 8. veku. Ali ništa nije preduzeto, a julijanski kalendar, iako je bio manjkav, ostao je zvanični kalendar hrišćanske crkve.

Na zasedanju 1562–1563, Tridentski sabor je doneo dekret kojim je pozvao papu da reši problem sprovođenjem reformisanog kalendara.

Ali, bilo je potrebno još dve decenije da se stvari postave na svoje mesto.

Nakon godina konsultacija i istraživanja, papa Grgur Trinaesti je u februaru 1582. potpisao papsku bulu kojom je proglašen reformisani kalendar koji je postao poznat kao gregorijanski kalendar. Reforme su se zasnivale na sugestijama italijanskog naučnika Luiđija Lilija, uz neke modifikacije jezuitskog matematičara i astronoma Kristofera Klavija.

Najnadrealniji deo primene novog kalendara desio se u oktobru 1582. godine, kada je iz njega izbačeno 10 dana da bi se prolećna ravnodnevica sa 11. marta vratila na 21. mart.

Crkva je odabrala oktobar kako bi izbegla preskakanje velikih hrišćanskih praznika. U zemljama koje su usvojile novi kalendar, za praznikom Svetog Franje Asiškog 4. oktobra 1582. godine, direktno je usledio 15. oktobar. Francuska je na novi kalendar prešla u decembru.

Međutim, nešto tako složeno kao što je implementacija novog kalendara nije moglo da prođe bez komplikacija.

Protestantske i pravoslavne zemlje nisu htele da preuzmu uputstva od pape, pa su odbile da usvoje novi kalendar. Rezultat je bio da je katolička Evropa — Austrija, Španija, Portugal, Italija, Poljska i katoličke države Nemačke — iznenada skočila ispred ostatka kontinenta za 10 dana, a putovanje preko granice često je značilo putovanje napred ili nazad kroz vreme.

Na kraju su nekatoličke zemlje počele da usvajaju gregorijanski kalendar. Protestantski regioni Nemačke i Holandije promenili su se u 17. veku, a Velika Britanija i teritorije Britanskog carstva sledile su ih 1752. godine, šireći gregorijanski kalendar širom sveta.

(Telegraf.rs)