"7 minuta terora na Marsu": Ovo čudo poslaće nam i kamenje sa Crvene planete

Prošlog meseca na površinu Crvene planete sleteo je Nasin rover "Perseverance", najnapredniji primerak tehnologije koji je do sada sleteo na Mars, a na čiji je razvoj potrošeno 2,7 milijardi dolara.

"Perseverance je dosad najmasivniji rover i ima 1.025 kilograma, 126 kilograma više od Curiosityja. Budući da Mars ima slabiju gravitaciju, tamo će njegova težina biti kao da ima 393 kilograma. Iako ima gotovo istu karoseriju kao njegov prethodnik, njegovi točkovi imaju jaču oplatu na obodu kako na oštrom Marsovom kamenju ne bi doživeli nastajanje rupa i lomova, što je bio slučaj s prethodnikom koji na Marsu radi od 2012. godine", rekao je za "Express" hrvatski astronom Ante Radonić.

Preporučujemo

Glavni cilj dvogodišnje misije "Perseverancea", vredne 2,7 milijardi dolara, je potraga za mikrobiološkim životom kog je na Marsu moglo biti pre tri milijarde godina, otprilike u vreme kad je nastajao život na Zemlji.

Naučnici se nadaju da će uspeti da pronađu znakove života u uzorcima drevnih sedimenata koje će "Perseverance" izvlačiti iz marsovskih stena i poslati na analizu na Zemlju, što bi trebalo da budu prvi takvi uzorci koje su ljudi prikupili s druge planete.

Planirane su dve misije u budućnosti - preuzimanje uzoraka stena i tla i povratak istih u Nasu u naredne decenije. "Perseverance" ima društvo na Crvenoj planeti. Njegov prethodnik, rover "Curiosity", koji je sleteo 2012. godine, ostaje u funkciji, kao i stacionarni sletač "InSight", koji je stigao na Mars 2018. godine, kako bi istražio duboku unutrašnjost te planete.

"Prvi put prikupljaće se uzorci u svrhu njihovog dopremanja na zemlju. To je jako ambiciozan projekat i uzorci mogu biti robotskim sistemima dopremljeni na Zemlju najranije 2031. godine. Prvi put isprobaće se let malog helikoptera, prvog u atmosferi nekog drugog nebeskog tela. Prvi put eksperimentalno će se proizvoditi kiseonik iz ugljen-dioksida, koji čini oko 95 posto atmosfere Marsa. To je važno zbog ljudskih ekspedicija u budućnosti. Prvi put će se radarom na površini ispitivati slojevi nekoliko metara ispod površine Marsa. Prvi put snimljeni su zvuci u atmosferi Marsa ", objasnio je Radonić i pojasnio zbog čega je robot sleteo baš u određeni krater.

"Reč je o krateru u kojem je nekad možda bilo jezero i tu je velika delta bivše reke s velikim nanosima tla. Na takvim mestima na Zemlji pronalaze se fosili i tragovi nekadašnjeg života. Zato je to mesto na Marsu posebno važno. Ranije nije moglo tamo da se sleće jer ima mnogo opasnih gromada, stena, litica, peščanih dina... Sada je prvi put letelica koristila za spuštanje na Mars autonomnu navigaciju kako bi izbegla opasan teren. Time je omogućen pristup terenu koji je jako zanimljiv i privlačan naučnicima", pojašnjava astronom Ante Radonić.

Višedelna svemirska letelica koja ulazi u atmosferu Marsa brzinom od 12.000 milja na sat morala je savršeno da izvede kompleksnu seriju manevara i da uspori pri spuštanju, kako bi izbegla površinske opasnosti i lagano postavila rover na svojih šest točkova.

Proces uključuje rizično otvaranje padobrana pri nadzvučnoj brzini i "Sky Crane", dron na raketni pogon koji bi trebalo da se odvoji od svemirske letelice, odleti do mesta za sletanje i sigurno spusti rover na tlo pre nego što se i sam sruši na površinu Marsa na sigurnoj udaljenosti od "Perseverancea".

Čitav proces trebalo je da se odvija u zapanjujućem intervalu koji inženjeri Nase u šali nazivaju "sedam minuta terora".

"Već ove godine saznaćemo o prvim rezultatima istraživanja elementarnog i mineralnog sastava tla i stena. Primarna misija trajaće oko dve zemaljske godine, ali se očekuje da će misija trajati godinama. Ipak, tek treba pripremiti program za odlazak po uzimanje uzoraka koji će na Zemlju stići u sledećoj deceniji. To će raditi NASA i evropska agencija ESA.

Kad uzorci stignu u zemaljske laboratorije, tek će moći detaljno i svestrano da se istraži materijal s Marsa", rekao je Radonić i naglasio da postoje i druge važne misije na Marsu.

"U orbiti oko Marsa sad je kineska letelica čiji će se lander s roverom spustiti na Mars u proleće. Do tada će još istraživati područje predviđeno za spuštanje. U sadašnjoj misiji kinesko robotsko vozilo je pet puta manje mase od američkog, pa ima mnogo skromnije naučne instrumente. Ali Kina želi za desetak godina da donese uzorke s Marsa robotskom letelicom. Možda ona prva ostvari takvu misiju. Rusko-evropski lander Kazačok trebalo bi da se spusti na Mars 2023. i tamo dopremi evropsko robotsko vozilo "Rosalind Franklin", koje će pokušati da uzme uzorke do dva ili tri metra dubine i na licu mesta ih analizira. Lansiranje će se ostvariti ruskom raketom-nosačem Proton sledeće godine", dodao je Radonić

On je kazao i da je tehnički moguće poslati ljude na Mars za desetak godina.

"Međutim, teško je prognozirati kad će se uistinu ostvariti. Agencija NASA bi mogla oko 2040. da pošalje ljudsku posadu u orbitu oko Marsa. Spuštanje bi bilo kasnije. Međutim, još nije određen osnovni koncept takve misije. Biće potrebno to ostvariti udruženim snagama svemirskih agencija. Ali prvo će se ostvariti povratak ljudi na Mesec. Elon Mask s firmom SpaceX već radi na svom programu za Mars. Međutim, njegov planirani divovski raketni sistem toliko je ambiciozan da može da dođe do ozbiljnih tehničkih problema u razvoju, što može godinama da odugovlači ceo projekat.

Mask bi mogao već ove decenije da pošalje ljude na Mars, gde bi ih čekali već dopremljeni sistemi za održavanje života i sve potrepštine. Međutim, za let natrag trebalo bi proizvoditi gorivo na Marsu. Pitanje je kad će sve to biti spremno za siguran let ljudi do Marsa i natrag. Bila bi idealna saradnja svemirskih agencija i firme SpaceX. Ali Mask žuri na Mars, a NASA s agencijama partnerima prvo želi da ostvari malu stanicu u orbiti oko Meseca i uspostavi malu ljudsku bazu na Mesecu.

Inače, NASA će od SpaceX-a naručivati transport materijala u orbitu oko Meseca i na sam Mesec", objasnio je Radonić.

(Telegraf.rs)