Posmrtni ostaci indijanskog dečaka preminulog 1879. godine biće vraćeni plemenu u Južnoj Dakoti

Ove jeseni biće vraćeni posmrtni ostaci 13-godišnjeg indijanskog dečaka njegovom plemenu u Južnoj Dakoti, saopštili su danas zvaničnici američke vojske, piše Asošijeted pres.

Saopštenje je usledilo nekoliko dana nakon što je pleme pozvalo na brži povratak tela deteta koje je umrlo u saveznom internatu za urođeničku decu 1879. godine, prenosi Tanjug.

Preporučujemo

Pleme Sisetoni, urođenički narod koji obuhvata dve podvrste Dakota Indijanaca, ove nedelje uputilo je pismo šefu kancelarije za groblje američke vojske, zahtevajući ubrzanje postupka repatrijacije posmrtnih ostataka Amosa LaFromboaza sa groblja u kasarni Karlajl, vojnom objektu u Pensilvaniji.

U pismu tri advokata Fonda za prava Indijanaca izvršnoj direktorki vojnog groblja Karen Duram-Agilera dete se opisuje kao sin jednog od najslavnijih vođa plemena, poglavice Džozefa LaFromboaza, koji je potpisao sporazum iz 1867. kojim su utvrđene trenutne granice rezervata Dakota indijanaca.

Kancelarija za vojna groblja poslala je saopštenje u kojem se kaže da će posmrtni ostaci Amosa LaFromboaza biti vraćeni 2023. godine.

Advokati plemena su saopštili da zahtevaju da se Amos LaFromboaz vrati u domovinu u skladu sa Zakonom o zaštiti i repatrijaciji grobova Indijanaca i da je pleme spremno da razgovara o narednim koracima.

Amos LaFromboaz je umro 20 dana nakon dolaska u Karlajl kada je škola otvorena. U pismu plemena kaže se da je vojska ranije iskopala i ponovo sahranila njegove ostatke najmanje tri puta na tri različite lokacije, dok pleme planira da ga sahrani pored njegovog oca u rezervatu Lejk Travers na severoistoku Južne Dakote.

Istoričari plemena kažu da je šestoro dece plemenskih vođa poslato u Karlajl 1879. godine. Tri dečaka su tamo umrla, a četvrti je preminuo ubrzo nakon što se vratio kući.

Škola u Karlajlu, koju je osnovao vojni oficir, držala je decu u teškim uslovima koji su ponekad rezultirali njihovom smrću. U školi su im isečene pletenice, nametnuta evropska imena i obučene vojne uniforme. Deca su kažnjavana zbog upotrebe maternjeg jezika.

Više od 10.000 indijanske dece je tamo podučavano i trpelo je teške uslove koji su ponekad dovodili do smrti od bolesti kao što je tuberkuloza. Poslednjih godina u Karlajlu je bilo nekoliko rundi uništavanja i repatrijacije.

(Telegraf.rs)