Blago vekovima ležalo na evropskoj obali: Iz olupine izvukli srebrnu venčanicu, staru 400 godina

Blago koje se gotovo 400 godina krilo na dnu Severnog mora, konačno je ugledalo svetlost dana, a ronioci su pronašli predivnu venčanicu sa srebrom, koja je, iako je vekovima bila pod vodom, ostala netaknuta.

Venčanica je utovarena na brod, koji je prenosio luksuzna dobra i koji je 1660. godine isplovio iz Teksela, najvećeg ostrva u Severnom moru. Skoro četiri veka kasnije, malo je ostalo od holandskog trgovačkog broda. Ipak, kako su se pesak i mulj koji su prekrivali olupinu isprali, polomljeni sanduci su počeli da se pojavljuju 2010. godine.

Preporučujemo

Četiri godine kasnije, ronioci su izvukli sanduke i izneli ih na površinu. U sanducima su pronašli neverovatne stvari, kakve nikad ranije nisu viđene, tako bar tvrde istraživači holandskog muzeja Kap Skil, gde su izloženi predmeti koji su spaseni.

U sanducima je bilo dosta odeće, tekstila, srebrnine, ali i kožnih poveza za knjige i drugih dobara, očigledno namenjenih bogatašima.

Ono što je najviše zadivilo stručnjake jesu dve predivne haljine, jedna od svile i druga protkana srebrom, koja je najverovatnije trebalo da bude nečija venčanica. S obzirom na to da je malo odeće i tekstila iz 17. veka da su očuvani do danas, stručnjaci su bili oduševljeni što su izvukli haljine koje su i dalje u neverovatnom stanju iako su stotinama godina bile na dnu mora.

"Kada sam ih videla prvi put, moram reći, bilo mi je baš emotivno", kaže Emi de Grot, restaurator tekstila, koja je učestvovala u proučavanju pronađenih haljina.

"Odeća je nešto tako lično, a vi u rukama držite nešto što je neko nosio... Koliko blizu možete biti nekom ko je živeo u 17. veku?", pita se Emi.

Srebrna haljina, otkrivena u novembru 2022., sada je deo izložbe predmeta pronađenih iz onoga što je sada poznato kao olupina Palmvuda u muzeju Kap Skil.

Dve haljine, obe od skupocene svile, pronađene su zajedno u istom sanduku.

Prva svilena haljina, koja je otkrivena 2016. godine, izgleda kao nešto što bi se moglo nositi u nekoj pozorišnoj drami, a ne kao odevni predmet koji je ležao na morskom dnu skoro četiri veka.

Napravljena od damasta, odeća ima tkani cvetni uzorak. Haljina uključuje steznik, naborane rukave i punu plisiranu suknju koju lepeze otvaraju napred, što je slično zapadnoevropskoj modi između 1620. i 1630. godine.

Da bi se izgled upotpunio, haljina bi imala potsuknje, rukave koji su verovatno bili ukrašeni svilenim resama i srebrnim ili zlatnim dugmadima, i kragnu od platna ili čipke, kao i druge ukrase.

Haljina je imala bež, crvene i braon nijanse, ali stručnjaci veruju da je prvobitno bila jednobojna. Vremeno se originalna boja rastvorila, dok su mrlje sa drugih odevnih predmeta u istom sanduku ostavile trag. Uprkos svom neverovatnom dizajnu i skupoj tkanini, haljina je verovatno bila namenjena za svakodnevno nošenje.

Venčanica sa srebrom, sa druge strane, napravljena je za specijalnu priliku i pronađena je u više delova, među kojma su steznik i suknja.

Haljina ima vezene pletene šare od srebrnog konca koje podsećaju na vezena srca, kao i stvarne srebrne diskove našivene na haljinu.

"Zahvaljujući srebru, haljina bi imala formalan, lagan i blistav izgled", rekao je konzervator Alek Juing.

"Mora da je to bila jedna od najneobičnijih haljina koje bi dama iz najviših društvenih slojeva u Zapadnoj Evropi nosila u svom životu. Srebro bledi i propada relativno brzo u slanom okruženju, ali su tragovi i obrasci originalnih ukrasa i dalje vidljivi", rekao je Juing.

Haljina sada izgleda braon, ali je verovatno počela kao bela, krem ili žuta svila.

"Prosto je neverovatno šta smo pronašli. Mislim da je ovo jedinstveno istorijsko otkriće. Možda postoje samo dve takve haljine na celom svetu. I obe su ovde, na Tekselu", kaže Marten van Bomel, profesor nauke o konzervaciji na Univerzitetu u Amsterdamu.

Haljine su isprane kako bi se uklonila so, ali bilo je potrebno da se izvrši svega malo konzervatorskih radova. Da bi se haljine zaštitile od propadanja, stavljene su u posebne vitrine sa nitrogenom, u koje ne može ući kiseonik.

"Zahvaljujući ovom sistemu, nadamo se da ćemo moći da haljinu i druga blaga koja su izvučena, izlažemo u muzeju godinama", rekao je Van Bomel.

Veličanstveno otkriće 

U istom sanduku gde su bile haljine pronađene su vezene svilene čarape, ogrtač, crveni steznik i toaletni pribor.

Istraživači su bili zbunjeni činjenicom da nijedan komad odeće nije iste veličine, tako da je moguće da su predmeti pripadali porodici koja je putovala zajedno, rekao je Juing.

Brod je možda prevozio predmete imućne porodice u drugu zemlju, rekao je Arent Vos, stariji arheolog muzeja.

Baršunasti ogrtač, koji je možda bio kaftan, uključuje jaknu i kratku suknju, ali pocepane ivice sugerišu da su ta dva dela nekada bila povezana. Haljina je možda došla iz Otomanskog carstva ili istočne Evrope. Jarko crvena boja, dobijena od insekata, bila je jedna od najekskluzivnijih boja u 17. veku, prema istraživačima muzeja.

Prsluk od crvenog brokata, koji je ostao očuvan sa odličnim detaljima, nosio bi se sa rukavima preko suknje. Ušice pokazuju gde je steznik nekada bio vezan, a tu su i otisci učvršćivača od kitove kosti koji su korišćeni za oblikovanje.

Delikatni toaletni set uključuje četku presvučenu svilom, ostatke jastučića za igle, češalj i stono ogledalo sa dvoja vrata koje je bilo prekriveno ukrašenim svilenim somotom.

U drugim sanducima pronađena su 32 pozlaćena kožna poveza za knjige, uključujući jedan sa pečatom grba škotsko-engleske kraljevske porodice Stjuart. Korice predstavljaju ostatke skupocene biblioteke, sa povezima knjiga iz Engleske, Francuske, Nemačke, Holandije i Poljske napravljene u 16. i 17. veku.

U sanducima je bio i srebrni pehar, polomljen na tri dela. Po stilu je sličan peharima napravljenim krajem 16. veka u Nirnbergu u Nemačkoj, gde se proizvodilo mnogo srebrnih predmeta. Na poklopcu se nalazi Mars, rimski bog rata.

Ronioci su takođe pronašli štap od ebanovine, ili instrument koji se koristi za navigaciju i geografsku širinu na holandskim brodovima. Na komadima su prikazani inicijali njegovog majstora H.I., kao i godina 1626.

Obala brodoloma

Veruje se da stotine brodova uništenih u brodolomima pre nekoliko vekova leže duž istočne obale Teksela. Područje, nekada poznato kao Tekselski putevi, bilo je centralno čvorište za sidrenje brodova koji su plovili evropskim trgovačkim rutama.

U 17. i 18. veku u bilo kom trenutku na Putevima je moglo biti usidreno više od stotinu brodova. Dok je obala pružala određenu zaštitu, nije mogla da zaštiti brodove od snažnih oluja koje su kidale plovila od sidra i sudarale ih jedna sa drugom, ili bi ih nasukale na peščane sprudove.

Katastrofalne oluje potopile su između 500 i 1.000 brodova pre nego što su trgovci prestali da koriste puteve Teksela u drugoj polovini 18. veka. Od sedamdesetih godina prošlog veka locirano je oko 40 olupina, ali od većine njih malo je ostalo.

Mnogi brodovi su se vremenom raspali, ali su olupine koje su odmah prekrivene blatom i sedimentom sporije propadale.

Ronioci su prvi put locirali olupinu Palmvud 2010. na Burgzandu, delu Vadenskog mora istočno od Teksela. Kako je pesak nastavio da se spira sa olupine, u leto 2014. postao je dovoljno izložen da su ronioci mogli da izvlače artefakte iz olupine.

Na gornjem sloju olupine pronađeni su visokokvalitetni trupci napravljeni od palminog drveta, koji verovatno predstavljaju originalnu palubu broda - otuda je i naziv koji su istraživači dali brodu jer je malo verovatno da će ikada otkriti njegov identitet.

Bez imena broda, definitivno će prikačiti ime vlasnika na predmete iz Palmvooda, rekao je Juing. Ali luksuzna roba priča svoju priču, otkrivajući više o tome kakav je život bio za gornje slojeve društva 1600-ih.

A ima još priča koje čekaju da budu ispričane.

"Vode koje okružuju Teksel prepune su olupina i očekujemo da će ronioci uvek biti na oprezu“, rekao je Juing.

"Ove druge olupine, uglavnom holandski trgovački brodovi iz 17. i 18. veka, su neprocenjive riznice za učenje više o istoriji i nasleđu. Definitivno očekujemo da će tokom naredne godine biti primećena jedna ili više novih olupina", uveren je Juing.

(Telegraf.rs)