Kratka (i zanimljiva) istorija kondoma: Od životinjskih iznutrica do Gudjira, Tutankamon koristio prezervativ

Šta je najveći izum ljudskog roda? Točak? Antibiotici? U igru bi mogao da se ubaci i proizvod koji takođe menja način na koji živimo – kondom. Međunarodni dan kondoma je obeležen juče, piše DW.

Zahvaljujući stvarčici od lateksa, moguć je seks (skoro) bez rizika od polnih bolesti ili neželjene trudnoće. Kako navodi organizacija Planned Parenthood u SAD, kondomi su efikasni 98 odsto – kad se stave kako treba.

Preporučujemo

Pošto ljudi nisu savršeni ni u čemu, pa ni u stavljanju kondoma, veruje se da u praksi efikasnost pada na 87 odsto.

Ali ipak! Ko zna koliko su života prezervativi spasili, a svakako su ženama dali više slobode u doba kad je trudnoća van braka često značila prezir.

Evo kratke istorije ovog rastegljivog mališe.

Kozja bešika kralja Minosa

Prvo pominjanje nečega nalik kondomu datira tri milenijuma pre Hrista. Kralj Minos, kojeg se možda sećate po ogromnom lavirintu sa minotaurom, navodno je koristio koziju bešiku kako bi zaštitio seksualne partnerke od neobične polne bolesti. Legenda kaže da je Minosovo seme sadržalo guje i škorpione.

Stari Egipćani su takođe koristili zaštitu. Arheolog Hauard Karter i njegov tim našli su kondom u Tutankamonovoj grobnici, sa sve ostacima faraonove DNK. Bio je načinjen od finog lana potopljenog u maslinovo ulje, i na povezu za koji se veruje da ga je faraon vezivao oko struka. To je bilo oko 1350. godine stare ere.

Kondomi izgleda nisu bili rezervisani samo za bogokraljeve. I drugi Egipćani su ih koristili, ali uvek u boji koja odgovara njihovom socijalnom poreklu. Dakle, slabe šanse da farmer prevari partnerku predstavljajući se kao bogati trgovac.

U Rimu su u kondomi isto pravljeni od lana ili iznutrica ovaca i koza. Rimljani su već muku mučili sa sifilisom pa su tražili način da se zaštite. Govorkalo se da su pravili kondome i od mišićnog tkiva ubijenih neprijatelja, ali „nema čvrstih dokaza za to“, pišu autori jedne studije objavljene u Indijskom žurnalu urologije.

Doktor Kondom doneo omekšano crevce 

Ima mnogo teorija otkud uopšte pojam „kondom“. Moglo bi biti od latinske reči "condus" (rezervoar) ili persijske reči „kemdu" koja asocira na duga životinjska creva, pišu autori indijske studije.

U knjizi Kontracepcija kroz vekove (1964), navodi se da naziv dolazi od lekara engleskog kralja Čarlsa Drugog koji je vladao u 17. veku. Navodno je Čarlsa uznemiravalo što dobija mnogo dece pa je doktor Kondom (da, tako se zvao!) malo eksperimentisao. Doneo je omekšano crevce od jagnjećih iznutrica i preporučio vladaru da ga nosi tokom odnosa sa družbenicama.

Američki pronalazač Čarls Gudjir (Goodyear – da, po njemu se zove marka guma) izmislio je moderni kondom. Sredinom devetnaestog veka otkrio je proces vulkanizacije u kojem se prirodni kaučuk zagreva kako bi napravio čudesni otporni, ali savitljivi materijal – gumu.

Kondomi su počeli masovno da se proizvode 1860. i bili su vrlo skupi. Muškarcima je tada preporučivano da ih lepo operu pa koriste opet. Neka ovde za svaki slučaj bude rečeno da se današnji kondomi smeju koristiti samo jednokratno!

Drugo omiljeno sredstvo kontracepcije

Pronalazak lateksa dvadesetih godina dvadesetog veka doneo je revoluciju u industriju kondoma. Današnji kondomi mogu da se rastegnu do osam puta u odnosu na početnu veličinu, ima ih sa lubrikantom, šarama ili ukusima.

Prema studiji UN iz 2019, kondom je drugo omiljeno sredstvo kontracepcije ispred kojeg je samo sterilizacija žena. Prema tim podacima, 21 odsto ljudi koji uopšte koriste kontracepciju koristilo je kondom. To je te godine bilo 189 miliona ljudi.

Prezervativi su ključni i u sprečavanju širenja HIV-a. Prema jednoj meta-analizi Centra za sidu u SAD, stalna i pravilna upotreba kondoma u 90 do 95 odsto slučajeva sprečava prenošenje ovog opakog virusa.

Međunarodni dan kondoma (13. februar) ustanovila je američka fondacija koja se bavi prevencijom side. Bilo je to 1987. kao odgovor na epidemiju ove bolesti. Ovog dana organizacija širom sveta deli besplatne kondome.

(Telegraf.rs)