Brazilske šume kao apoteke: Kako se neke životinje leče u divljini?

Ako ste vlasnik kućnog ljubimca, verovatno ste nebrojeno puta videli svoju mačku ili psa kako jedu travu.

Oni to čine, jer im pomaže u varenju. Ustanovljeno je i da mnoge divlje vrste životinja uzimaju prirodne supstance za sprečavanje i kontrolu bolesti ili za odbijanje parazita. To se zove zoofarmakognozija ili, češće, samolečenje životinja, prenosi Theconversation.

Preporučujemo

Mnoge vrste koriste prirodne resurse u svojim prebivalištima kako bi se izlečile i poboljšale zdravlje. Ova praksa sa profilaktičkom (preventivnom) ili terapijskom namenom uključuje konzumaciju lekovitih biljaka ili primenu određenih supstanci. Na primer, mnoge vrste životinja jedu nečije telesne izlučevine kako bi iz njih izvukle važne minerale i olakšale varenje. Zoofarmakognozija je primećena kod slonova, medveda, losova i nekoliko vrsta mesojeda, kao i kod primata.

Lečenje rana i odbijanje parazita

U Laboratoriji za primatologiju Državnog univerziteta u Sao Paulu (UNESP) u Brazilu, istraživački tim proučavao je ponašanje crnog lavljeg tamarina (Leontopithecus chrysopygus), malog tropskog primata i endema brazilskih atlantskih šuma kome preti izumiranje. Jedan deo projekta bio je usmeren na proučavanje fizioloških i bihejvioralnih odgovora tamarina na pad kvaliteta prirodnog prebivališta. Praćeno je nekoliko grupa tamarina radi prikupljanja podataka o njihovom ponašanju i uzimanja uzoraka fecesa radi hormonske analize.

Tokom jedne od svakodnevnih studija, primećeno je da tamarini trljaju tela o stablo drveta prekrivenog smolom. Biolozi su pomislili da majmuni obeležavaju svoju teritoriju, ali se ispostavilo da je u pitanju nešto drugo. Pojedinci u grupi su se kolektivno trljali o deo stabla iz kojeg je izlazila smola, a potom su njom premazivali krzno.

Uzimanjem uzorka kore i smole drveta zvanog “kabreuva” i njihovom analizom, a kasnije i razgovorom sa lokalnim stanovništvom, biolozi su saznali čemu služi smola sa ovog drveta.

Kabreuva protiv žute groznice

Drvo kabreuva (Myroxylon peruiferum) ima izuzetan miris sa tonovima cimeta, karanfilića, meda i bora, a drvo iz koga izbija smola poznato je u tradicionalnoj medicini po antibiotskim, antiinflamatornim i antiparazitskim svojstvima. Upotreba ovog drveta od strane tamarina bila je prilično intrigantna, pa su u podnožje drveća na tri mesta u Sao Paolu postavljene kamere. Snimci su otkrili da su mnogi sisari koji žive u atlantskoj šumi posetili ove lokacije. Primećeno je 10 različitih vrsta životinja kako trljaju ili ližu smolu iz ovih stabala. Njom su se “lečili” divlja mačka ocelot, mravojed sa ogrlicom, pekari i još neke vrste.

Ovaj snimak bio je ujedno i prvi dokaz samolečenja životinja.

Mravojed je kandžama čupao koru i stimulisao lučenje smole pre nego što je protrljao telo o drvo, a pekari, životinje slične svinji su međusobno mazale krzna i glave.

Iako su potrebna dodatna istraživanja da bi se identifikovala svojstva lekovite smole i potvrdilo da ona zaista ima ulogu u zoofarmakognoziji, upotreba ove esencije u tradicionalnoj medicini sugeriše da sisari odlaze do kabreuve da bi zalečili rane i odbili parazite.

U slučaju lava tamarina, ova smola imala bi važnu ulogu u borbi protiv žute groznice koja desetkuje ove primate. Tako bi kabreuva postala univerzalni lek u zajedničkoj apoteci brazilskih šuma. Myroxylon peruiferum verovatno je značajan zdravstveni resurs koji bi mogao pomoći vrstama da održe svoje populacije. U slučaju zanemarivanja kabreuve, izvestan je njen nestanak iz inače degradiranih šuma Brazila što bi dramatično uticalo na opstanak pojedinih životnjskih vrsta.

(Telegraf.rs)