Tajni muzej u Vašingtonu zabranjen za turiste: Pristup dobijaju samo odabrani

Unutar bezlične zgrade, koja služi kao sedište Američke tajne službe u Vašingtonu, nalazi se muzej te agencije koji većina turista nikada neće posetiti.

- Većina posetilaca su zaposleni, bivši zaposleni, porodice i gosti, te ugledne ličnosti i policija - kaže Majk Sempson, arhivar i istoričar pri Američkoj tajnoj službi, prenosi Tanjug.

Preporučujemo

Prema njegovim rečima, razlog za ograničen pristup muzeju su limitirani resursi i bezbednosni izazovi. Jednosoban prostor sadrži artefakte i replike koji prikazuju znamenitu istoriju Tajne službe.

Agencija je verovatno najpoznatija po zaštiti američkih predsednika, ali njena izvorna misija bila je borba protiv finansijskih prevara, prenosi Glas Amerike.

Ironično, predsednik Abraham Linkoln odobrio je osnivanje Tajne službe samo nekoliko sati pre nego što je ubijen.

Linkoln dao usmeno ovlašćenje

- Dana 14. aprila 1865. godine, tadašnji ministar finansija, po imenu Hju Mekaloh, odlazi kod predsednika Linkolna i predlaže mu da osnuje agenciju samo za borbu protiv falsifikovanja. U to vreme, jedna trećina svog novca u SAD, tokom i nakon Građanskog rata, bila je falsifikovana - kaže Džejson Kendrik, takođe arhivar i istoričar u Američkoj tajnoj službi.

Objašnjava da je Linkoln u Fordovom teatru ubijen istog dana kada je dao usmeno ovlašćenje, iako nije potpisao ništa što bi zapravo stvorilo tajnu službu.

Tek 1901. godine, posle atentata na predsednika Vilijama Mekinlija, Tajna služba je zvanično dobila zadatak da štiti predsednike, ali njen obim posla je proširen i pre toga, delom zbog toga što FBI i CIA koji služe za sprovođenje zakona i obaveštajne aktivnosti još nisu bili osnovani.

Kendrik navodi da se Tajna služba bavila prevarama sa zemljištem i sa pečatima, trgovinom rumom i krijumčarenjem.

- Postoji period u kojem paralelno istražujemo Kju kluks klan, kontrašpijunažu tokom Špansko-američkog rata, u Prvom svetskom ratu, a pomalo čak i tokom Drugog svetskog rata, čak i nakon što je CIA osnovana - navodi on.

Opasnosti predsedničkog života

Deo postavke muzeja fokusiran je na falsifikate. Drugi delovi ilustruju opasnosti predsedničkog života, kao što je prozor sa blindirane limuzine koji je pogođen metkom prilikom neuspešnog atentata na predsednika Ronalda Regana 1981. godine. Izložen je i pištolj korišćen tokom pokušaja ubistva predsednika Džeralda Forda u San Francisku 1975. godine.

Danas Tajna služba nastavlja da štiti šefove država, strane zvaničnike i posebne događaje u vezi sa nacionalnom bezbednošću. Njeni agenti još imaju zadatak da čuvaju finansijski sistem SAD, što uključuje i istraživanje elemenata sajber kriminala.

Centar agencije za procenu pretnji sarađuje s lokalnim partnerima širom zemlje i pomaže u borbi protiv nasilja u školama i drugih ciljanih napada.

- Takođe smo bili pogođeni i delovanjem terorista. Ovde imamo artefakte koji podsećaju na bombaški napad u Oklahoma Sitiju 19. aprila 1995, kada smo izgubili šest članova naše agencije u terenskoj kancelariji zgrade "Mura" u tom gradu - kaže Sempson.

- Pogodio nas je i 11. septembar. Tada smo izgubili jednog člana naše agencije, specijalnog oficira Krejga Milera - dodaje on.

Na kraju krajeva, to što samo nekolicina odabranih može da vidi muzej mogla bi da bude poenta njegovog postojanja.

- Taj prostor nam daje priliku da razmislimo o istoriji naše agencije, ali i da pokažemo šta radimo ovih dana. Možemo da steknemo utisak kakvi smo bili i kako smo evoluirali kao agencija, kao i o nekim od stvari koje danas radimo. Ali takođe nam daje refleksiju o tome kakve su stvari bile nekada - zaključio je Sempson.

(Telegraf.rs)