Ovaj primitivni čovek visok 140cm je imao sićušan mozak, ali je koristio vatru: Neverovatno otkriće arheologa

Arheološki dokazi sugerišu da je Homo naledi, primitivna ljudska vrsta sa lobanjom nalik šimpanzi, koristila vatru za kuvanje hrane i navigaciju u tami podzemnih pećina, uprkos tome što je imala mozak koji je jedna trećina veličine našeg.

"Imamo ogromne dokaze. Ima ih svuda. Ogromne grudve ćumura, hiljade spaljenih kostiju, džinovska ognjišta i pečena glina", rekao je Li Berger sa Univerziteta u Južnoj Africi.

Preporučujemo

Ovo otkriće, koje se još uvek analizira i koje ostaje kontroverzno, moglo bi da revolucioniše naše razumevanje pojave složenih ponašanja za koje se smatralo da su jedini domen vrsta sa velikim mozgom, kao što su savremeni ljudi i neandertalci.

Homo naledi je prvi put otkriven 2013. godine u pećinskom sistemu Rising Star u Južnoj Africi kada su dva speleologa uspela da uđu u do sada neistraženu komoru kroz neverovatno tesan prolaz. Površina je bila posuta hiljadama fosilnih kostiju. Godine 2015. proglašeni su da pripadaju novoj vrsti.

Znamo da je Homo naledi u proseku bio visok 144 centimetara i da je bio težak oko 40 kilograma, prenosi Newscientist.

"Imao je čudnu mešavinu primitivnih i modernih karakteristika, sa ramenima nalik majmunima, sićušnim mozgom koji je tek nešto veći od šimpanzinog i zubima koji više podsećaju na nešto milionima godina staro", rekao je Berger.

Ipak, datiranje njegovih fosilnih ostataka 2017. godine pokazalo je da je živeo relativno nedavno, između 230.000 i 330.000 godina, što znači da je mogao koegzistirati sa Homo sapiensom, koji je evoluirao u Africi pre oko 300.000 godina.

Ali ostala su pitanja kako se Homo naledi kretao kroz lavirint podzemnih prolaza kod Rising Star, koji su u potpunom mraku i zahtevaju složene manevre kroz rupe u steni široke samo 17,5 centimetara.

Foto: John Hawks / Shutterstock Editorial / Profimedia

Ova nepristupačnost znači da je u protekloj deceniji samo 47 ljudi, svi mali i slabo građeni, uspelo da pristupi odaji Dinaledi u kojoj su prvi put otkriveni fosili Homo naledi. Ali u avgustu ove godine, Berger, koji je visok 188 cm, odlučio je da rizikuje da uđe u ovaj lavirint, izgubivši tokom pripreme 25 kilograma težine.

"Zamalo sam umro tokom izlaska napolje", rekao je Berger.

Rizik se isplatio. Kada je Berger ušao u komoru i pogledao gore, shvatio je da se na steni nalaze pocrnele površine i čestice čađi.

"Ceo krov komore je izgoreo i pocrneo", rekao je on.

Igrom slučaja, u isto vreme kada je Berger posmatrao čađ, njegova koleginica Keneiloe Molopiane, takođe na Univerzitetu Vitvatersrand, otkrila je u drugom delu pećinskog sistema malo ognjište sa spaljenim kostima antilope, zatim veliko ognjište pored njega 15 cm ispod poda pećine. Zatim, u drugoj oblasti zvanoj Lesedi odaja, Berger je pronašao gomilu spaljenih stena, sa podlogom od pepela i spaljenih kostiju.

Ovo je izvanredno otkriće, jer su mnogi istraživači mislili da je nemoguće da hominin tako malog mozga pravi i koristi vatru unutar pećinskog sistema. Iako imamo dokaze da su drevni ljudi koji žive na teritoriji današnje Kenije mogli da kontrolišu vatru još pre 1,5 miliona godina, ovaj kapacitet se "obično povezuje sa Homo erektusom većeg mozga", kaže Berger.

Za Bergera, otkriće upotrebe vatre ima implikacije koje su još revolucionarnije. Ako su ovi ljudi sa malim mozgom sa mnogo primitivnih osobina bili sposobni za kompleksnu spoznaju koja je potrebna za stvaranje i kontrolu vatre, onda "počinjemo da uočavamo pojavu kulturnog puta i ponašanja za koje smo do ovog trenutka mislili da je domen Homo sapiensa i neandertalaca", rekao je on.

(Telegraf.rs)