Tito je imao svoju "superjahtu": Strah i trepet u ratu, blago u miru, brod "Galeb" kod Rijeke čeka novi život

Nije samo plavi voz, ali ni čuveni avion Daglas DC-6B simbol druga Tita, odnosno, njegovih putovanja po zemlji i svetu. Nije simbol Titove vladavine, života i smrti ni samo Kuća cveća, u kojoj je živeo i radio, u kojoj je sahranjen, niti Kumrovec gde je rođen. Brojne fotografije Josipa Broza zabeležene su na raskošnoj lađi - brodu "Galeb" koji se danas nalazi nedaleko od Rijeke, u brodogradilištu Kraljevica gde su ga snimili i naši reporteri.

Imao je vremena Tito da ujutro sedne na palubu, pročita novine sa saradnicima, posmatra obale Jadrana iz dvogleda, fotografiše i pozira za fotografisanje. Imao je vremena i da se otisne na daleka putovanja, koja bi značila njegovu dugu odsutnost iz zemlje. Danas je nezamislivo da neki državnik obilazi svet brodom, kao što je to činio Tito.

Stizale bi vesti iz tropskih zemalja, fotografije i snimci. Neko bi u kišnom i uspavanom Beogradu slušao vesti na radiju i saznao da se Tito na nekom egzotičnom putovanju rukovao sa državnikom neobičnog imena.

Bila su to putovanja u svetlu povezivanja sa svetom, politike nesvrstanih i Titovog promoćurnog diplomatskog angažmana. Zabeleženo je da je maršal na ovom brodu prešao skoro 160 hiljada kilometara i da su na palubu kročila 102 svetska državnika. Tito je na brodu proveo skoro pa celu godinu - ukupno 318 dana. U 14 dugih putovanja Tito je prošao 18 zemalja i pristao u 29 luka.

Pravo čudo bilo je kada je velelpni "Galeb" uplovio u Temzu, a na na brodu Tita pozdravio vojvoda od Edinburga. Broz je bio prvi komunistički vođa koji je posetio Ujedinjeno kraljevstvo i tom prilikom razgovarao sa Vinstonom Čerčilom. Bilo je to 1953. godine, a samo godinu dana ranije Tito je prvi put kročio na ovaj brod.

S ponosom je "Galeb" plovio po Evropi, Aziji i Africi, gonjen motorima koji su pokretali i nacističku mašineriju, jer je isti taj brod bio u nemačkim rukama tokom rata, a u borbama za oslobođenje čak i potopljen! Tada je bio minopolagač. Postavio je preko 5.000 mina u Jadranu. U to vreme brod se zvao Kibic, a prevozio je i do 240 mina i imao protivavionsko naoružanje.

Olupina je izvađena 1948. godine, nakon čega sledi njegova obnova i novi život, kao školski brod "Galeb".

Iako je potonuo kao nacistički ratni brod, prvobitno je bio italijansko plovilo izgrađeno za mirnodopske svrhe. Kompanija Ređina Acienda Monopoli Banane (RAMB) naručila je četiri ovakva moderna i brza dizel broda za svoje potrebe - prevoz banana iz italijanske kolonije u Istočnoj Africi. Prvobitno ime bilo mu je RAMB III.

Međutim, banane nikada nisu prevožene njime, bar ne onako kako je RAMB to planirala. Pred početak Drugog svetskog rata brod dobija i naoružanje i postaje eskortna krstarica, zajedno sa još tri istovetna broda.

RAMB III preživeo je jedan ozbiljan napad na konvoj trgovačkih brodova koji su Italijanima priredili Britanci. Naredne, 1941. godine značajno je oštećen napadom torpedom iz podmornice, ali je uspeo da priđe obali Sicilije, odakle je dovučen do brodogradilišta u Trstu.

Italija kapitulira, Nemci zauzimaju Trst, i RAMB III dopada u njihove ruke. Iako dizajniran kao teretni brod, njegov teret neće biti banane, ni hrana, već smrtonosni eksploziv - mine.

Novi život "Galeba"

Pošto je konačno potopljen od strane saveznika u Rijeci, nakon rata usledilo je vađenje olupine. Brod je bio vredan spasavanja. Usledila je njegova obnova pod znakom "petokrake".

Ovaj brod postaje Titova ploveća rezidencija, na kojoj se sastaje sa brojnim svetskim državnicima: Hajle Selasije, Nehru, Naser, Hruščov...

Čast da ih Tito ugosti na svojoj "jahti" imali su i Elizabet Tejlor i Ričard Barton.

Zanimljivo je da su Italijani bili veoma zainteresovani da srce "Galeba" vrate u svoju zemlju. Tačnije, interesovali su ih njegovi motori, koje su želeli da izlože u Fijatovom muzeju. U zamenu za to, JNA bi dobila najsavremeniji školski brod. Ali - to ne bi bilo to. Ponuda je, naravno, odbijena.

Tito je poslednji put na "Galebu" boravio 1979. godine, a potom su ovaj brod počele da prate i nešto "nemirnije vode" istorije. Povučen je iz Pule u Boku, gde je ostao do kraja devedesetih godina, kada ga preuzima Vlada Crne Gore. Ubrzo je prodat, pa je tako od privatnog vlasništva, preko ratnog broda i državne rezidencije, plovilo ponovo "zapljusnuo" privatni kapital. Ali, sve se zakomplikovalo.

Brod se vraća u Rijeku, kao da ga za ovaj grad vezuje neka čudesna sudbina. Tu je bio i potopljen, a ponovo je pretio da završi na dnu Jadrana, ovoga puta zbog nemara i neodržavanja. Paluba je toliko korodirala od kiše da se brod nagnuo na jednu stranu. Vlasnik je zapao u velike dugove, a grad Rijeka, koja je ranije postala privremeni upravnik broda, sanira posledice.

Plan grada Rijeke je da od njega napravi - muzej.

Za sada, "Galebu" mogu da se dive samo posetioci čuvenog brodogradilišta u Kraljevici.

(Telegraf.rs)