"Crna smrt" i dalje utiče na ljudski imunitet: Naučnici došli do zanimljivih otkrića

Epidemija kuge, poznate kao "crna smrt", opustošila je srednjevekovnu Evropu odnevši živote polovine tadašnje populacije, i tako promenila kurs istorije.

Ali, šta je bilo sa onima koji su preživeli epidemiju tokom sedam godina 14. veka? Nova istraživanja magazina Nature pokazuju da je puka sreća odlučivala o tome ko će preživeti, a ko umreti.

Preporučujemo

Analize DNK uzoraka žrtava i preživelih, koji su stari više vekova, otkrivaju ključne genetske razlike koje su pomogle ljudima da prežive kugu. Te genetske razlike i danas oblikuju imuni sistem čoveka, a geni koji su svojevremeno pružali zaštitu od kuge sada se dovode u vezu sa većom sklonošću autoimunim oboljenjima kao što su Kronova bolest ili reumatoidni artritis, otkriva studija, prenosi CNN.

- Mi smo potomci onih koji su preživeli ranije pandemije a razumevanje evolucionih mehanizama koji su doprineli našem opstanku nije važno samo sa naučne tačke gledišta, već može da pruži uvid u mehanizme i genetsku predispoziciju za današnju podložnost bolesti - rekao je koautor studije Luis Bareiro, profesor genetike na univerzitetu u Čikagu putem mejla.

Sedmogodišnja studija obuhvatila je uzorke DNK izolovane iz tri različite grupe skeletnih ostataka iskopanih u Londonu i Danskoj: žrtve kuge koje su preminule pre "crne smrti" i oni koji su umrli u periodu između 10 i 100 godina posle izbijanja kuge.

Foto: Pixabay

Više od 300 uzoraka došlo je iz Londona koji je bio naročito pogođen kugom, a još 198 uzoraka je prikupljeno od ljudskih ostataka sahranjenih na pet lokacija u Danskoj.

DNK je izuzet iz zubne kosti u korenima zuba pojedinaca, a istraživači su takođe mogli da provere prisustvo Iersinia pestis, bakterije koja izaziva kugu. Zatim su tražili znake genetske adaptacije na bolest.

- To je dug proces, ali na kraju ste dobili sekvencu tih gena za ljude koji su živeli pre, za vreme i posle kuge i možete da proverite da li su geni jedne populacije izgledali drugačije od onih koje je imala druga populacija - rekao je putem mejla koautor Hendrik Poinar, profesor antropologije na Univerzitetu Mekmaster u Hamiltonu u Ontariju.

Tim je utvrdio varijantu jednog određenog gena, poznatog kao ERAP 2, za koju se činilo da ima jaku vezu sa kugom. Pre "crne smrti", varijanta ERAP2, za koju se smatralo da štiti od kuge pronađena je kod 40 odsto pojedinaca uključenih u londonsku studiju. Posle "crne smrti", bilo je 50 odsto. U Danskoj je razlika u procentima bila veća — promenila se sa oko 45 odsto uzoraka umtlih pre kuge na 70 odsto umrlih posle.

Tim još ne zna tačno zašto je ova varijanta pružila zaštitu, ali njihovi laboratorijski eksperimenti u kultivisanim ćelijama pokazali su da je kod ljudi sa ERAP 2 varijantom, imunološka ćelija, poznata kao makrofag, izazvala veoma različit odgovor na Iersinia pestis, objasnio je Bareiro. Makrofagi pojedinaca sa tom varijantom bili su sposobniji da ubiju bakterije u laboratorijskim eksperimentima nego makrofagi pojedinaca koji nisu imali tu varijantu.

- Ne znamo da li još uvek štiti od kuge s obzirom na to da je broj slučajeva u današnjoj populaciji veoma nizak, ali pretpostavljamo da bi trebalo - rekao je on. Takođe je verovatno da je varijanta korisna protiv drugih patogena - iako to nije bilo deo istraživanja.

Cena imuniteta

Negativna strana ove varijante je što se dovodi u vezu sa većom podložnosti autoimunim oboljenjima, kao što je Kronova bolest kad imuni sistem postaje previše aktivan.

- To ukazuje da su populacije koje su preživele "crnu smrt" platile cenu, a to je imuni sistem koji povećava našu sklonost da reagujemo protiv samih sebe - kaže Bareiro.

Dodaje da je malo verovatno da bi epidemija Kovida-19 mogla da oblikuje naš imuni sistem na sličan način, uglavnom zato što ta bolest pretežno ubija ljude koji su prošli reproduktivno doba, što znači da ti geni verovatno ne bi pružili zaštitu koja se bi se prenela na sledeće generacije.

(Telegraf.rs)