Šta raditi, a šta ne, ako bace nuklearnu bombu na tvoj grad: Vodič korak po korak

Dok Rusija nastavlja sa ratom u Ukrajini, raste zabrinutost oko upotrebe nuklearnog oružja, čime je Moskva do sada više puta zapretila.

Predsednik Rusije Vladimir Putin je nagovestio da bi mogao da upotrebi nuklearno oružje u teškim okolnostima.

Stručnjaci se slažu da nuklearni napad nije nemoguć, ali i dalje malo verovatan.

Od njihovog pronalaska, nuklearno oružje je korišćeno samo dva puta u ratu, oba puta od strane SAD. Od tada, takav potez se široko smatra crvenom linijom koju se svetski lideri ne usuđuju da pređu jer bi mogao da izazove kataklizmičnu eskalaciju koja bi okončala civilizaciju.

Ipak, dok devet zemalja imaju oko 12.700 nuklearnih glava, rizik od nuklearnog rata je uvek prisutan.

Nuklearno oružje je najsmrtonosnije oružje koje je ikad stvoreno i postalo je još jače otkako je bačeno na Hirošimu i Nagasaki 1945.

U malo verovatnom slučaju nuklearnog udara, oni koji su najbliži bombi suočavaju se sa skoro sigurnom smrću. Za one koji su udaljeniji, postoje jednostavni saveti i trikovi za povećanje šanse za preživljavanje.

Ovo su 13 stvari koje treba i ne treba raditi ako dođe do nuklearnog napada:

Upozorenje: Ako nuklearna bomba padne blizu, ne možete ništa da uradite.

Važno je ne umanjiti rizik: u slučaju da nuklearna bomba pogodi SAD, ljudi koji su dovoljno bliski udaru bi verovatno umrli, bez obzira na to kako su se pripremili.

Bomba bi pokrenula bljesak svetlosti, ogromnu narandžastu vatrenu kuglu i udarne talase koji bi rušili zgrade.

Početni udar bi verovatno odmah ubio desetine hiljada ako bi uređaj udario u visoko izgrađeno područje. Svako ko je udaljen do nekoliko kilometara zadobio bi opekotine trećeg stepena. Ljudi udaljeni do 85 kilometara mogu doživeti privremeno slepilo.

Službe hitne pomoći će se boriti da pomognu preživelima u neposrednoj blizini eksplozije. Ljudi bi bili izloženi radioaktivnim padavinama.

Dugoročno gledano, ako bi dovoljno svetskih zaliha nuklearnog oružja bilo raspoređeno, to bi izazvalo nuklearnu zimu koja bi verovatno dovela do globalne gladi.

Ništa ne može da pripremi stanovništvo za to, piše Insider.

Ipak, u minutima do satima nakon udara, postoje ponašanja koja možete da primenite kako biste povećali svoje šanse da preživite nuklearni napad koji je dovoljno daleko.

Šta uraditi: Spustite se na zemlju sa licem nadole i rukama podvučenim ispod tela

Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) preporučuju ovu poziciju jer će vaše ruke i lice držati dalje od letećih krhotina ili vrućine koja može da vam opeče kožu. Kada udarni talasi popuste, možete ustati i potražiti sklonište.

Šta ne raditi: Gledati direktno u eksploziju

U zavisnosti od toga koliko ste blizu nuklearne eksplozije, možda će biti nemoguće izbeći početni nalet svetlosti, koji vas može zaslepiti na oko 15 sekundi do jednog minuta. Ali za one koji su udaljeniji, najbolje je skloniti pogled i pokriti oči, navodi CDC.

Bomba od 1 megatona (to je oko 80 puta veća od atomske bombe "Mali dečak" bačene na Hirošimu u Japanu) mogla bi privremeno da zaslepi ljude na udaljenosti do 20 km po vedrom danu, i do 85 km daleko po vedrim noćima.

Šta uraditi: Pokrijte lice peškirom ili odećom

Ako imate šal ili maramicu u blizini u trenutku nuklearne eksplozije, pametno je pokriti nos i usta. Čak i pre nego što padavine stignu do tla, eksplozija pokreće druge krhotine koje bi mogle biti opasne za udisanje.

Šta ne raditi: Traženje skloništa u automobilu

Federalna agencija za vanredne situacije (FEMA) savetuje ljudima da se ne sklanjaju u svoja vozila. Stakleni prozori i metalni okviri čine ih previše slabim da bi vas zaštitili od nuklearnih ispada. Vožnja je takođe uzaludna, jer je teško predvideti kuda će radijacija putovati.

Jedini izuzetak od ovog pravila je skrivanje u automobilu u podzemnoj garaži, što bi moglo pružiti dodatni sloj zaštite.

Šta uraditi: Pronađi zgradu od cigle ili betona, kao što je škola ili kancelarija

FEMA identifikuje zgrade od cigle ili betona kao najsigurnije oblike skloništa nakon nuklearnog napada. U idealnom slučaju, najbolje sklonište bi imalo nekoliko ili bez prozora i podrum za kampovanje.

Škole ili kancelarije obično ispunjavaju ove kriterijume. Mobilne kućice se, međutim, smatraju previše krhkim.

Ako nema čvrstih zgrada u roku od 15 minuta od mesta gde stojite, bolje je pronaći bilo koji oblik skloništa nego ostati napolju. Ako otkrijete da se u blizini nalazi bezbednija zgrada, sačekajte najmanje sat vremena pre nego što pokušate da se pomerite. Do tog vremena, potencijal za izlaganje radijaciji bi se verovatno smanjio za oko 55 posto.

Šta ne raditi: Stajati pored prozora kada ste u zgradi

Ako se sklonite u visokoj zgradi, izaberite centralnu lokaciju i klonite se gornjih i donjih spratova.

Ako vaša struktura ima prozore, FEMA savetuje da stojite daleko od njih, u centru sobe. To je zato što udarni talasi mogu razbiti prozore na udaljenosti do 16 km od eksplozije, što rezultira opasnim letećim staklom.

Šta uraditi: Ugasite grejanje i klima uređaje

Jedinice za grejanje ili klimatizaciju uvlače vazduh spolja, tako da dalje šire kontaminirane čestice.

Šta uraditi: Istuširajte se što je brže moguće

Ljudi koji su bili napolju tokom eksplozije trebalo bi da se istuširaju što je pre moguće, pazeći da je voda topla i da se sapun nežno nanosi. Previše trljanje može slomiti vašu kožu, koja deluje kao prirodna zaštitna barijera.

Takođe bi trebalo da pokrijete sve posekotine ili ogrebotine dok se tuširate. Za one koji nemaju pristup tušu, FEMA preporučuje korišćenje umivaonika ili slavine. Sledeća najbolja opcija je da očistite svoje telo maramicom ili vlažnom krpom. Izduvavanje nosa i brisanje ušiju i očnih kapaka je takođe važno, jer se krhotine mogu zaglaviti u ovim otvorima.

Šta ne raditi: Korišćenje balzama nakon šampona

Ispiranje kose šamponom je kritično nakon što ste bili izloženi zračenju, ali regenerator je glavno ne ne, prema CDC-u.

To je zato što regeneratori sadrže jedinjenja koja se nazivaju katjonski surfaktanti, koji se vezuju za radioaktivne čestice i mogu da ih zarobe u kosi. Oni bi u suštini delovali kao lepak između vaše kose i radioaktivnog materijala.

Kao opšte pravilo, najbolje je da na svom telu koristite samo proizvode koji su dizajnirani da se isperu nakon nuklearne katastrofe. Predmeti poput losiona za telo i kreme za lice treba da sačekaju.

Šta uraditi: Zatvorite kontaminiranu odeću

Pošto bi spoljni slojevi odeće verovatno bili kontaminirani ispadima, CDC preporučuje da ih zatvorite u plastičnu kesu koja je van domašaja dece i kućnih ljubimaca. Takođe bi trebalo da zatvorite sve maramice ili krpe koje koristite za brisanje tela ili lica.

Šta ne raditi: Odmah tražite članove svoje porodice

Američko ministarstvo zdravlja i socijalnih usluga preporučuje boravak u zatvorenom prostoru najmanje 24 sata u slučaju nuklearne eksplozije. Nakon 48 sati, stopa izloženosti eksploziji od 10 kilotona (vrsta koja može oštetiti, ali ne i uništiti grad) pada na samo 1 posto.

- Iako je sklonište prioritet za zaštitu javnog zdravlja, ono je u suprotnosti sa prirodnim instinktima - pišu vladine agencije u izveštaju iz 2010. godine.

Nakon nuklearne detonacije, ljudi će morati da shvate zašto su oni i njihove porodice najbezbednije u zaklonu.

Šta ne raditi: Jesti neupakovanu hranu ili hranu koja je ostala napolju

Nakon bilo koje vrste nuklearne eksplozije, CDC kaže da je u redu konzumirati hranu iz zapečaćenih kontejnera kao što su pakovanja, boce ili konzerve. Takođe možete jesti stvari iz ostave ili frižidera, sve dok obrišete posude za hranu, posuđe i pribor.

Ali sve što je ostalo nepokriveno, posebno ako je bilo na otvorenom - kao što je voće ili povrće iz bašte - bilo bi nebezbedno za jelo.

Šta uraditi: Slušajte radio zbog instrukcija

Nuklearne eksplozije proizvode snažan elektromagnetni puls (EMP), nevidljivi nalet energije koji može uništiti strujne, telefonske i internetske linije. Nuklearni EMP takođe može da poremeti radio talase, ali to je manje verovatno, pošto radio uređaji imaju jednostavnije kolo.

Dakle, nakon eksplozije, službenici za hitne slučajeve će verovatno emitovati bezbednosna uputstva preko radija. Osim ako vam ovi službenici ne kažu da je bezbedno izaći napolje, najbolje je da ostanete unutra dok se rizik od kontaminacije ne smanji.

(Telegraf.rs)