Naučnici planiraju da ožive davno izumrlu životinju

Gotovo sto godina od izumiranja tasmanijskog tigra, ova vrsta mogla bi ponovo da oživi, zahvaljujući planovima naučnika da vaskrsnu ovog prugastog torbara mesoždera poznatog pod imenom tilacin koji je nekada tumarao Australijom.

Ovaj ambiciozni projekat obuhvatiće napredna dostignuća u genetici, povraćaj drevnog DNK materijala i veštačku reprodukciju, prenosi CNN.

Preporučujemo

- Pre svega moramo da zaštitimo naš biodiverzitet od daljeg izumiranja, ali nažalost ne vidimo da se usporava izumiranje vrsta. Ova tehnologija nudi šansu da se to ispravi i ona bi mogla da se primeni u izuzetnim uslovima kada nestaju osnovne vrste - rekao je Endrju Pesk, profesor Univerziteta u Melburnu i rukovodilac istraživaćke laboratorije koja se bavi obnovom integrisane genetike tilacina.

Projekat se odvija u saradnji sa kompanijom Kolosal Bajosajens koju je osnovao preduzetnik Ben Lem i genetičar sa Medicinske škole na Harvardu Džordž Čerdž. Njih dvojica takođe rade na jednako ambicioznom, ako ne i odvažnijem projektu, vrednom 15 miliona dolara sa ciljem vraćanja  u život vunenog mamuta u izmenjenom obliku.

Tasmanijski tigar, veličine kojota, nestao je pre oko 2.000 godina svuda osim na australijskom ostrvu Tasmanija. Kao jedini torbar predator koji je živeo u savremeno doba, imao je ključnu ulogu u ekosistemu, ali to ga je takođe učinilo nepopularnim među ljudima.

Tako su evropski doseljenici na Tasmaniji u 19. veku krivili ovu životinju za gubitke i lovili su stidljive tasmanijske tigrove sve dok ih nisu istrebili.

Poslednji tilacin koji je živeo  u zatvoreništvu, po imenu Bendžamin, uginuo je 1936. godine u Zoološkom vrtu na Tasmaniji. Ovaj ogroman gubitak  za prirodu dogodio se ubrzo pošto je ova vrsta dobila zaštićen status, ali bilo je prekasno, navodi CNN.

Projekat oživljavanja izumrle vrste obuhvata nekoliko komplikovanih koraka koji će uključiti najsavremeniju nauku i tehnologiju, kao što su menjanje gena i stvaranje veštačke materice.

Tim će najpre napraviti detaljni genom izumrle životinje i uporediti ga sa genomom njegovog najbližeg živog rođaka, torbarom veličine miša pod imenom debelorepi dunart.

- Onda ćemo uzeti žive ćelije iz našeg dunarta i dodaćemo njegov DNK svuda gde se razlikuje od tilacina. U suštini, pretvorićemo čeliju našeg dunarta u ćeliju tasmanijskog tigra - objasnio je Pesk.

Kada tim uspešno programira ćeliju, matične ćelije i reproduktivne tehnike koje će uključiti dunarta kao surogat "vratiće tu ćeliju u živu životinju, objašnjava on.

Krajnji cilj je, kako navodi, da se ovom tehnologijom obnovi postojanje ove vrste u prirodi koja je imala izuzetno značajnu ulogu u ekosistemu.

- Naša nada je da ćemo moći da ih vidimo u tasmanijskom žbunju ponovo jednog dana - rekao je on.

Debelorepi dunart je mnogo manji od odrasle jedinke tasmanijskog tigra, ali Pesk kaže da svi torbari rađaju mladunčad, malu poput zrna pirinča. To znači da bi čak i torbar veličine miša mogao da posluži kao surogat-majka za mnogo veću odraslu životinju kao što je tilacin, barem u ranim fazama.

Vraćanje tilacina u njegovo prvobitno stanište moralo bi da se uradi veoma pažljivo, kaže Pesk i objašnjava da bi tome moralo da prethodi višegodišnje proučavanje životinje i njene interakcije u ekosistemu, a pre razmatranja njenog potpunog osposobljavanja za život u divljini.

Vremenski rok za ovaj projekat ne postoji, ali Lem veruje da bi napredak bio brži od napora da se povrati vuneni mamut primetivši da je oplodnja slonova mogla da traje mnogo duže od dunarta.

Ove tehnike mogle bi da pomognu i živim torbarima kao što je tasmanijski đavo da izbegnu sudbinu tilacina.

- Biobanke smrznutog tkiva od populacija živih torbara se prikupljaju radi zaštite od njihovog izumiranja kao posledica požara. Ipak, i dalje nam nedostaje tehnologija da uzmemo ta tkiva - da napravimo matične ćelije torbara i onda da te ćelije vratimo u živu životinju. Tu tehnologiju ćemo razviti u okviru ovog projekta - rekao je Pesk putem mejla za CNN.

(Telegraf.rs)