Krajem juna zabeležen najkraći dan u istoriji Zemlje

Zemlja je ovog leta imala najkraći dan u istoriji. Zašto?

Zbog kolebanja svoje ose, što znači da je izvršila jednu rotaciju u deliću sekunde manje od 24 sata. Tako je 29. juna bio 1.59 milisekundi kraći od svih ostalih dana.

Preporučujemo

Dani su sve kraći i kraći

Poslednjih decenija veća je verovatnoća da će Zemlja usporiti dajući neznatno duže dane. Međutim, u poslednjih nekoliko godina ta se tendencija preokrenula, a dani su sve kraći i kraći, prenosi Index.

Nastavi li Zemlja da ubrzava, to bi moglo dovesti do prvog zahteva za oduzimanje sekunde od atomskog sata. Nije neuobičajeno da se naša planeta njiše. Rotacija koju doživljavamo kao noć i dan ne događa se uvek tačno u skladu sa njenom osom, linijom između severnog i južnog pola. To je zato što to nije precizna sfera.

Profesor: Zemlja se okreće brže zbog Čendlerovog kolebanja

Profesor Leonid Zotov veruje da se Zemlja okreće brže zbog periodičnog kretanja koje se naziva Čendlerovo kolebanje.

Kolebanje je prvi put uočeno krajem 1880-ih, kada je astronom Set Karlo Čendler primetio da se polovi kolebaju u razdoblju od 14 meseci. Ovo kolebanje počelo je da usporava početkom 2000-ih, dosegnuvši istorijske minimume od 2017. godine, da bi između 2017. i 2020. nestalo.

(Telegraf.rs)