Grenland izgubio 6 milijardi tona leda za 3 dana: Ako se to nastavi, priobalnim gradovima preti nestajanje

Toplotni talas u severnom Grenlandu otopio je skoro šest milijardi tona leda za samo tri dana - to je dovoljna količina vode da cela država Zapadna Virdžinija bude pod 30 centimetara vode, rekli su zvaničnici.

Temperature u regionu Arktika su nedavno dostigle skoro 16 stepeni. Severni Grenland obično ostaje ispod nule, čak i leti, sa maksimalnim temperaturama oko nula stepeni.

Preporučujemo

Ekstremna vrućina dovela je do ogromnog topljenja gigantskog ledenog pokrivača ostrva, između 15. i 17. jula, šaljući milijarde galona slatke vode u okean. Na snimcima CNN-a se vidi kako voda struji preko pejzaža.

Ledeni pokrivači se tope zbog viška toplote zarobljene u atmosferi, uglavnom uzrokovane emisijama iz sagorevanja fosilnih goriva i podstičući globalni porast nivoa mora. Ako bi se ceo ledeni pokrivač Grenlanda otopio, svetski okeani bi porasli za sedam metara, kaže NASA.

Grenland se suočava sa ekstremnim letnjim temperaturama. U 2019, trećom najtoplijom godinom na svetu, ledeni pokrivač Grenlanda izgubio je prosečno milion tona vode svakog minuta. Za godinu dana, to je dovoljno da se popuni do 200 miliona olimpijskih bazena.

Klimatski naučnici su veoma zabrinuti zbog gubitka leda u polarnim regionima, posebno na Arktiku koji se sada zagreva četiri puta brže od ostatka sveta.

Grenland, najveće ostrvo na svetu između Atlantskog i Arktičkog okeana, na putu je da izgubi više leda u ovom veku nego u bilo kom drugom 100-godišnjem periodu za 12.000 godina.

Postoji zabrinutost da se ledeni pokrivač ostrva približava "tački preokreta", gde se led dovoljno destabilizuje da ubrza još veće topljenje, prenosi Independent.

Topljenje ledenih pokrivača, zajedno sa otapanjem glečera i okeanskih voda koje se šire zbog sve veće toplote, izaziva porast nivoa mora širom sveta.

I ako svet preduzme agresivne akcije da eliminište emisije gasova staklene bašte, očekuje se da će okeani porasti za pola metra do kraja veka, kaže Međuvladin panel UN-a za klimatske promene.

Porast nivoa mora izazvan klimatskom krizom imaće dugoročne posledice. Čak i u najboljem scenariju, nivo mora bi mogao da poraste do tri metra do 2300. godine.

Ako nastavimo da pumpamo emisije u atmosferu nesmanjeno, mora bi mogla porasti za skoro metar do kraja ovog veka i preko šest metara do 2300. godine, upozorava IPCC.

Takve promene bi bile dovoljne da desetkuju priobalne gradove širom sveta, uključujući Njujork, Majami i Šangaj, zajedno sa ogromnim područjima nižih zemalja poput Bangladeša - koji je dom desetinama miliona ljudi.

Svetski ekonomski forum otkrio je da su afroameričke urbane zajednice najugroženije zbog porasta nivoa mora, pri čemu će se rizik od poplava u njihovim naseljima povećati za 20 posto do 2050. godine.

(Telegraf.rs)