Nastavnica svim učenicima dala petice iz biologije: Ne, nisu svi genijalci, već je u pitanju nešto drugo

Kad bi neko kojim slučajem pogledao ocene iz prirode i biologije učenika viših razreda Osnovne škole Borovje u Zagrebu, mogao bi da pomisli da su učenici mali genijalci, pravi Darvini. Mogao bi i da zaključi da svi učenici razmišljaju samo o ishrani zglavkara, sanjaju o nervnoj ćeliji, ozare se na spomen meteora.

Nastavnica biologije je baš svakom od otprilike 200 učenika od 5. do 8. razreda zaključila ocenu odličan.

Preporučujemo

- Ne možemo da kažemo da odobravamo, ali svakako razumemo postupak nastavnice. Ne mogu i ne želim da govorim u njeno ime, ali svakako razumem ovaj izraz nezadovoljstva i razočaranja u sistem vrednovanja. Jer to znači da nakon cele školske godine, sve ono praćenje, proveravanje, ocenjivanje, nema nikakvog smisla ako svi oni na kraju moraju da imaju zaključnu ocenu odličan - rekla je za Slobodnu dalmaciju Branka Štefok Boradžija, direktorka Osnovne škole Borovje u Zagrebu.

Zaključivanje je izgledalo ovako:

"Ne prepoznaje temeljne pojmove i stručne nazive… Ni uz pomoć nastavnika ne uspeva da reprodukuje najjednostavnije nastavne sadržaje… 1, 1, 1, 1, 1, 1, 5. Zaključeno: Odličan, 5. Usvojenost bioloških koncepata: 2, 1, 3… Kompetencije prirodnih nauka 2, 1… Zaključeno: Odličan, 5. Ne, svedočanstva su izdata, naši osmaci su upisani u svoje srednje škole i gimnazije, tako da je postupak za ovu školsku godinu završen".

Za predsednika sindikata Preporod stvar je jasna.

- Kada bi mene neko pitao, ona bi bila osoba godine, a vrlo joj se lako može dogoditi opomena, kazna… Jer ako vi imate situaciju da vama 90 odsto učenika ima odličnu ocenu, a ovde je samo 100 odsto u pitanju. Nije to velika razlika. Ovih 100 posto, to je poruka, ovih 90, 80 ili 70 je užas. Ali učestali užas u našim školama - kaže Željko Stipić.

Bivša ministarka obrazovanja ipak je malo suzdržanija.

- Kada neko ostvari neko pravo, više ne možete da mu ga oduzmete, ali je neko upisan na osnovu toga, a neko je ostao ispod crte. Treba da se vidi šta je s tim - rekla je Blaženka Divjak.

Ipak, svi priznaju: problem postoji i radi se o inflaciji odlikaša i pritisku roditelja na njihov rad.

- Prvo su počele da nestaju te najslabije ocene, pa je najslabija ocena postala trojka. I, manje-više onda, imali ste četvorke, petice. I priča je išla u tom smeru da, kada imate sve petice, onda više ništa nije petica - kaže Stipić.

I tačno to se dogodilo u osnovnoj školi Borovje.

- Nastavnici su duži niz godina izloženi različitim izazovima i pritiscima i mic po mic, malo po malo, tokom svih ovih školskih godina, ja bih rekla da govorimo i unazad 10 ili 20 godina, pomalo popuštaju i smanjuju kriterijume ocenjivanja. I ne bih rekla da mogu objektivno da ocenjujem uz sve te pritiske i izazove koje nosi njihov rad danas - kaže direktorka škole Štefok Boradžija.

Nastavnica biologije nije želela da razgovara sa novinarima na tu temu, pa nisu do kraja jasni njeni motivi. Radi li se o jednom značajnijem slučaju pritiska ili je reč kontinuiranoj praksi? Postoje li još neki razlozi?

Nastavnica iz biologije je dosad svoj posao obavljala stručno i profesionalno. I bila je na glasu kao jedna od najstrožih nastavnika. Deo roditelja je ogorčen jer su njihova deca, kažu, celu godinu učila, a na kraju su dobila jednaku ocenu kao i oni koji to svojim radom nisu zaslužili.

Iz Ministarstva su objasnili kako nemaju saznanja o slučaju i uputili su na Agenciju za odgoj i obrazovanje. Tamo je dat štur odgovor od pet rečenica u kojem su polovično odgovorili na tek dva od osam postavljenih pitanja. Na kraju su naveli kako se protive pritiscima i sugerišu roditeljima da propisanim načinom štite svoja prava. To bi, valjda, trebalo da reši sve operativne probleme u školama.

- Ministarstvo i ceo taj aparat koji započinje sa školom (…), njih takve stvari ne zanimaju. Kada se dogodi neki eksces, onda gledaju kako da se stvari gurnu pod tepih, a ako ni to nije moguće, onda nastoje da deluju tako da vreme učini svoje - kaže Željko Stipić, predsednik sindikata Preporod.

Ovo je već drugi javno eksponiran slučaj koji sugeriše da je voda u školama došla do grla. Ali, hoće li se što preduzeti po tom pitanju? Ili će se, kao u slučaju Musić Milanović, najviše izložiti učitelji, a ne problem?

Na pitanje jesu li ovi problemi inflacije odlikaša, ali i pritisaka roditelja prepoznati u Ministarstvu, bivša ministarka obrazovanja Blaženka Divjak odgovara:

- Pa jeste, ali ja bih rekla da Ministarstvo ima svest o tome, ali je pitanje šta je Ministarstvo. Pazite, tamo radi 300 ljudi koji se bave različitim segmentima, od predškolskog do srednjoškolskog i visokog školstva. Bitno je da možda uprava, ministar, državni sekretari to prepoznaju i da daju jasnu poruku: "ovo je dozvoljeno, ovo nije dozvoljeno".

Direktorka škole dodaje da "škola zaista radi puno, sjajno i ima jako bogat kurikulum".

- Prisutni smo u međunarodnim projektima, imamo mnogo mladih učiteljica koje su generator novih ideja, spremne su na izazove, brze promene i mislim da koračamo pozitivnim snagama napred. I ne bih želela da zbog jednog izolovanog slučaja, jednog građanskog bunta ili neposlušnosti jedne nastavnice padne senka na rad svih zaposlenih škole i cele škole - kaže  direktorka Štefok Boradžija.

Poruka je poslata. Pitanje je hoće li uroditi plodom. Sudeći po odgovorima, nitko u prosvetnoj vlasti se nije previše uznemirio.

- Nije se to preko noći dogodilo i gotovo sam siguran da ne može preko noći ni da se reši. Ali bi trebalo da se problem ozbiljno shvati i da se krene u vraćanje digniteta oceni, a onda preko ocene ocenjivačima, znači učiteljskoj struci - rekao je Stipić.

Bivša ministarka Divjak kaže da pretpostavlja da je učiteljica napravila gest, ali gest ne sme nikom da šteti.

Nema sumnje da je ovaj potez bio preteran, da je deo dece zakinut, ali isto tako nesumnjivo je da privlači pažnju i ukazuje na ozbiljan problem.

Naime, 60 odsto svih učenika osnovnih i 26 posto srednjih škola prolazi s odličnim uspehom. A ranije je bilo 10.500 više učenika s prosekom 5.0 nego 2013. godine.

(Telegraf.rs)