Zanimljivo otkriće: Šimpanze za komunikaciju ne koriste jezik, već nešto mnogo kompleksnije

Naučnici koji istražuju evoluciono poreklo jezika otkrili su da je sistem glasovne komunikacije među divljim šimpanzama složeniji i strukturiraniji nego što se mislilo, sa desetak tipova poziva kombinovanih u stotine različitih sekvenci.

Naučnici su napravili više od 4.800 snimaka vokalizacija koje su proizveli članovi tri grupe šimpanza koje nastanjuju Nacionalni park Tai u Obali Slonovače, koja je dom bogatoj lepezi biljaka i životinja.

Preporučujemo

Šimpanze, koje su zajedno sa bonobo majmunima genetski najsličnije ljudima, inteligentni su i vrlo društveni majmuni koji izrađuju i koriste alate, a mogu se naučiti nekim osnovnim znakovima iz znakovnog jezika.

Naučnici već dugo znaju da šimpanze proizvode razne vokalizacije u divljini, ali nedavno je sprovedeno sveobuhvatno ispitivanje te komunikacije unutar vrste.

To nije jezik, ali je među najsloženijim oblicima komunikacije opisanih kod neljudske životinje, rekao je bihevioralni ekolog Sedrik Žirar-Butoz sa Instituta za kognitivne nauke francuske istraživačke agencije CNRS i glavni autor studije objavljene u časopisu Communications Biology.

Vrste poziva uključivale su roktanje, zadihano roktanje, hukanje, zvuk lajanja, zadihani lavež, dahtanje, vrisak, zadihani vrisak, cviljenje, zadihano urlanje, cmokanje i zujanje usnama.

Naučnici su utvrdili da su se ove vrste poziva koristile u 390 različitih sekvenci.

Ključno otkriće je sposobnost drugih primata, a ne samo ljudi, da proizvedu nekoliko strukturiranih vokalnih sekvenci i da ponovo kombinuju male sekvence sa dva poziva u duže sekvence dodavanjem poziva. To je važno jer pokazuje premisu strukturirane komunikacije koja bi mogla biti osnova evolucije prema sintaksi u našem jeziku, rekao je Žirar-Butoz.

Sintaksa se odnosi na raspored reči i izraza za konstruisanje razumljivih rečenica.

Istraživači žele da saznaju imaju li različite sekvence širi raspon značenja u složenom društvenom okruženju šimpanzi. Sumnjaju u potencijalna značenja određenih vokalizacija.

- Moramo detaljno da istražimo kontekste emitovanja ovih vokalizacija kako bismo videli prelazi li se između pojedinačnih poziva i sekvenci, rekao je Žirar-Butoz. Onda moramo da sprovedemo eksperimente reprodukcije kako bismo videli podudara li se određeno značenje sa bihevioralnom reakcijom šimpanza kad čuju poziv.

Naučnici nisu sigurni da li je poreklo ljudskog govora slično vokalnoj komunikaciji šimpanza.

Protojezik je verovatno bio između onoga što čine šimpanze i onoga što čine ljudi, rekao je Žirar-Butoz.

(Telegraf.rs)