Sandra nosi austrijsku nošnju i najslađa je Srpkinja u Salcburgu: Zbog nje turisti rado odlaze u ovaj restoran

Poznato je da naših ljudi ima svuda po Evropi, zato ne čudi kada čujete srpski jezik na ulici, prodavnici, hotelu ili restoranu. Tako smo i mi upoznali Sandru Martinović (26), mladu i preslatku devojku koja nam je ulepšala dan tokom boravka u austrijskom Salcburgu.

Sandra od 2004. godine živi u ovom austrijskom gradu, a inače je poreklom iz jednog sela u opštini Svilajnac.

Na prvi pogled deluje kao prava Austrijanka - obučena u njihovu narodnu nošnju, sa neobičnom bojom kose. Ali čim čuje srpski jezik, prilazi turistima i rado se javlja, govori odakle je, što naše ljude obavezno oraspoloži.

Njen široki osmeh i ljubaznost ne mogu da prođu neopaženo.

Trenutno radi u jednom restoranu u centru Salcburga, gde smo je i mi upoznali.

- Završila sam ekonomsku školu i mogla sam da se zaposlim u nekom birou ili banci, ali iskreno meni je to sve bilo previše dosadno. Da budem iskrena, jedini razlog za to je bio da bih imala neku diplomu - kaže na početku razgovora mlada Srpkinja.

Sandra nam je zatim rekla kako je završila u jednom od najpoznatijih restorana u gradu.

- Dugo nisam znala šta ću i kako ću, pa sam se 2019. godine zaposlila kao konobarica u jednom od najvećih restorana Austrije, Sternbräu. Bez ikakvog iskustva, sa jako mirnim i povučenim karakterom upala sam u najveći haos usred leta i sezone. Da dokažem i sebi i drugima da mogu da se izborim sa stresom i teškim fizičkim poslom, neki čudan inat - govori nam Sandra.

Konobari u restoranu nose preslatku uniformu, koju možete da vidite na brojnim mestima - tokom šetnje ulicama, u prodavnicama, na mestima gde se služi tradicionalna hrana.

- Deo uniforme nam je njihova tradicionalna nošnja - žene nose haljine koju zovu "dirndl". Na početku mi je bilo baš neprijatno jer je potpuna suprotnost od mog privatnog stila ali u međuvremenu sam se navikla i osećam se super u njoj - objašnjava naša sagovornica.

Na ulicama Salcburga nije neobično da sretnete žene u ovim haljinama, a čini se da ih i devojke sve više nose.

Sandra nam kaže da su reakcije uglavnom pozitivne, a i mi smo bili oduševljeni kada smo je videli u ovoj nošnji.

- Gosti su uglavnom oduševljeni, pogotovo Amerikanci. Jedan od naslađih komplimenta je bio da izgledam kao Dizni princeza. Reakcije su uglavnom pozitivne - govori nam Sandra.

Ona kaže da često u restoranu imaju i goste sa Balkana, zbog čega su mnogi iznenađeni kada saznaju da nije Austrijanka.

- Svi su skoro iznenađeni kad počnem da pričam na srpskom, baš zbog te nošnje a i plava kosa u kombinaciji asocira na Austrijanku. Tako da je uvek pozitivno iznenađenje i lep provod s našim gostima - objašnjava ona.

Sandra kaže da se svi čude kako dobro govori i nemački i srpski.

- I sada se svi čude - Austrijanci zašto znam tako dobro nemački, a Srbi zašto pričam dobro srpski. To me svakodnevno prati i na poslu u kome radim već tri godine. Bar tri puta dnevno se ponavlja: "odakle ste vi poreklom?", a kada kažem iz Srbije, kažu kako dobro pričam nemački. Ipak sam godinama išla u njihovu školu - govoi ona.

Naša sagovornica ističe da ju je posao u restoranu promenio iz korena, na bolje.

- Postala sam otvorenija, komunikativna, brza, spontana i nasmejana. Upoznaješ svakodnevno ljude i dobre i loše, sa svima popričaš bar dve, tri reči, imaš ponude za posao i odmore od Australije do Amerike - kaže ona.

Međutim, kao i na svim poslovima, i ovaj ima i dobre i loše strane.

- Taj posao je veoma potcenjen u svakom smislu. Za naše ljude, pogotovo starije iz malo staromodnijih mesta, konobarice se i dalje, nažalost, smatraju za nešto nemoralno. Neki drugi te smatraju za ličnog roba u smislu - ti postojiš samo za njih i moraš da im skidaš zvezde sa neba i ispuniš svaku želju u roku od dve sekunde - priča ona svoje iskustvo.

Međutim, kako kaže, vremena se menjaju, i ljudi sa vremenom pa je toga sve manje, a poštovanja sve više.

- Moram priznati to se oseti u bakšišu, razlog zbog koga bar 90 posto nas ostaje da radi u gastronomiji. Na kraju meseca je plata iznad proseka. Salcburg uglavnom živi od turizma i gastronomije, grad je Mozarta, tako da je to moj put kojim ću ići, sve dok budem imala snage i živaca - kaže ona.

Sandra je odrasla u Srbiji i tamo je provela najlepše godine detinjstva.

- Imala sam tu sreću da sam bar do svoje devete godine živela u Srbiji na selu, predivno detinjstvo puno slobode i prirode. Naravno, kada sam počela novi život ovde, to je izgledalo sasvim drugačije. Ali kao sve u životu, sve to ima dobre i loše strane - kaže ona.

Naša sagovornica kaže da dolazi u Srbiju kad god može.

- Inače koristim i dalje svaku priliku da odem u Srbiju na odmor, meni lično je to pravi psihički odmor, svoj na svome. "Konačno sam kod kuće" - ništa to ne može da zameni, nikakvi Maldivi ti neće dati taj mir kao kad si tu gde si proveo najlepše dane detinjstva. Zbog posla dolazim najčešće van sezone, kad svi odu ja tek stižem - priča nam ona.

Na kraju razgovora Sandra nam otkriva da ne planira da se zadržava u restoranu u kojem smo je upoznali i da je tamo privremeno radi iskustva.

- Imam ciljeve kojima težim i polako pokušavam da ih ostvarim, kao što svi kažu - o tome ne treba da se priča dok se ne uspe. Život je pun iznenađenja, nikad ne znaš kuda te vodi i zbog toga treba uživati u svakom novom iskustvu - poručuje ova mlada Srpkinja.

Ako vas put navede u ovaj lepi austrijski gradić, možda i vi budete imali sreće i upoznate jednu divnu, mladu osobu, koja će vam sigurno ulepšati dan.

Nama svakako jeste.

(Telegraf.rs)