Moćna poruka jednog od najvećih filozofa u istoriji koju bi trebalo da poslušaju Putin, Bajden i svi lideri

Sukob u Ukrajini i moguće posledice po ceo svet glavna su tema i u medijima i u kućama skoro svih ljudi na svetu ovih dana. Iz života punog izobilja i napretka, mogli bismo za čas da skrenemo tok istorije tamo gde niko ne želi da ide.

Britanski filizof Bertrand Rasel je u jednom intervjuu BBC-ju u poznom dobu svog života, baš kao da je imao na umu mogućnost ovakvih dešavanja, uputio poruku budućim generacijama. Prenosimo je.

Preporučujemo

"Želeo bih da kažem dve stvari, jednu intelektualnu i jednu moralnu.

Intelektualna stvar koju bih želeo da kažem je ova: Kada proučavate bilo koju tematiku, ili razmatrate bilo koju filozofiju, pitajte se samo koje su činjenice i koja je istina koju ogoljavaju činjenice. Nikad ne dopustite sebi da vas skrene ili ono u šta želite da verujete, ili ono za šta mislite da bi imalo dobre efekte na društvo, ako bi se u to verovalo. Tražite samo, i jedino ono što su činjenice. To je intelektualna stvar koju bih želeo da kažem.

Moralna stvar koju bih želeo da kažem je veoma jednostavna: Hteo bih da kažem, ljubav je mudra, mržnja je budalasta. U ovom svetu koji postaje sve više i više povezan, moramo naučiti da tolerišemo jedni druge, moramo naučiti da trpimo činjenicu da neki ljudi govore stvari koje nam se ne dopadaju. Možemo živeti zajedno samo na taj način - a ako ćemo živeti zajedno, a ne umreti zajedno, moramo naučiti tu vrstu blagosti i tolerancije, koja je apsolutno ključna za kontinuaciju ljudskog života na ovoj planeti".

Bertrand Rasel je bio britanski filozof i matematičar, kao i dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1950. godine. Kao akademik bavio se filozofijom, matematikom i logikom. Njegov je rad imao značajan utjecaj na matematiku, logiku, teoriju skupova, lingvistiku, veštačku inteligenciju, kognitivnu nauku, informatiku i razna područja analitičke filozofije, posebno filozofiju matematike, filozofiju jezika, epistemologiju i metafiziku. On je bio javni intelektualac, istoričar, društveni kritičar, politički aktivista i nobelovac. On je rođen je u Monmautširu u jednoj od najistaknutijih aristokratskih porodica u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Rasel je bio jedan od najistaknutijih logičara ranog 20. veka i jedan od utemeljitelja analitičke filozofije, zajedno sa svojim prethodnikom Gotlobom Fregeom, prijateljem i kolegom Dž. E. Murom i njegovim učenikom i štićenikom Ludvigom Vitgenštajnom. Rasel je s Murom predvodio britansku „pobunu protiv idealizma”. Zajedno sa svojim bivšim učiteljem Vajthedom, Rasel je napisao Principia Mathematica, prekretnicu u razvoju klasične logike i značajan pokušaj da se celokupna matematika svede na logiku (vidi logicizam). Raselov članak „O označavanju” smatran je „paradigmom filozofije”.

Rasel je rođen je 18. maja 1872. godine u plemićkoj porodici. Veoma rano je ostao bez roditelja, majka mu je umrla kada je imao 2 godine, a otac kada je imao 4. Ostali su on i njegov stariji brat Frenk (budući drugi Erl Rasel). O njima se brinuo njihov deda Erl Rasel (lord Džon Rasel) koji je bio predsednik britanske vlade 40-ih godina 19. veka, i baba, dedina žena iz drugog braka. Kum mu je bio filozof Džon Stjuart Mil. Rasel nije ispunio njihova očekivanja što se tiče ženidbe i decembra 1894. se oženio Amerikankom Alis Smit. Alis je bila protestantkinja i to puritanskih shvatanja. Njihov brak je završen razvodom 1911. godine. Rasel nije bio uvek veran bračnom životu, poznate su bile dve ljubavne afere sa čuvenim damama od kojih je jedna bila glumica.

Bertrand Rasel je studirao filozofiju i logiku na Univerzitetu Kembridž od 1890. godine. Postao je član Triniti koledža 1908, godine. 1920. je putovao u Rusiju i posle toga predavao u Pekingu filozofiju jednu godinu dana. 1921. kada je izgubio profesorski posao oženio se Dorom Rasel i sa njom je imao sina Džona i ćerku Ketrin. Rasel se u ovo vreme ispomagao tako što je pisao popularne knjige iz oblasti fizike, etike i obrazovanja za laike. Sa suprugom Dorom on je osnovao eksperimentalnu školu "Beacon Hill" (u prevodu „Svetionik na bregu“) 1927. godine.

Posle smrti starijeg brata, Rasel 1931. godine postaje treći Erl Rasel. Međutim on se veoma retko pozivao na ovu titulu. Supruga Dora ga je izneverila u preljubi sa jednim američkim novinarom i Rasel se 1936. oženio po treći put. Nova supruga mu se zvala Patriša, bila je oksfordski student i guvernanta Raselove dece 1930. godine. Sa njom je imao jednog sina po imenu Konrad. U proleće 1939. preselio se u Santa Barbaru i predavao na univerzitetu Kalifornija u Los Anđelesu. Bio je postavljen za profesora na Gradskom koledžu u Njujorku odmah posle toga, ali posle javnog negodovanja postavljenje je povučeno; njegovo radikalno mišljenje učinilo ga je moralno nepodobnim za predavača na ovom koledžu. U Britaniju se vratio 1944. i ponovo je predavao na Triniti koledžu.

Godine 1952, u svojoj osamdesetoj godini, Rasel se ponovo razveo i oženio četvrti put suprugom Edit, sa kojom se poznavao još od 1925. godine.

Bertrand Rasel je napisao tri toma svoje autobiografije krajem 1960-ih godina i preminuo je 2. februara 1970. u Velsu u svojoj 98. godini. Njegov pepeo je rasejan u planinama Velsa.

Treba pomenuti i da je Rasel poznat kao osnivač i vođa poznatog @Prekog suda@ u kome su bili osuđivani svi zločini SAD u Vijetnamskom ratu tokom 50-ih i 60-ih godina dvadesetog veka.

Titulu grofa od Bertranda Rasela nasledio je najpre njegov sin Džon Rasel, a potom mlađi sin Konrad Rasel (kao 5. Erl Rasel). Konrad Rasel je izabran za naslednog plemića u britanskom Domu lordova, on je ugledni britanski naučnik.

(Telegraf)