Naučnici u okeanima otkrili planine šećera: Dovoljno za 32 milijarde limenki koka-kole

Novo istraživanje je pokazalo da se na dnu okeana nalaze ogromne rezerve šećera za koje do sada nismo znali.

Naime, naučnici su otkrili da livade morske trave na dnu okeana mogu da zadrže ogromne količine "slatkiša". Radi se o šećeru u formi saharoze, a morska trava ga, izgleda, ispušta u okeansko dno, odnosno u područje rizosfere - biološki najaktivniji sloj tla koji se nalazi uz koren i pod njegovim je direktnim uticajem.

To znači da su koncentracije šećera na morskom dnu oko 80 puta veće nego što se očekivalo.

- Morska trava širom sveta najverovatnije pokriva oko 1,3 miliona tona saharoze - rekli su naučnici.

Drugim rečima, to je dovoljno za proizvodnju oko 32 milijarde limenki Koka-Kole, tako da bi se moglo reći da se radi o "planinama šećera".

- Morska trava proizvodi šećer fotosintezom. U prosečnim uslovima osvetljenja ove biljke koriste većinu šećera koji proizvode za vlastiti metabolizam i rast. Ali u uslovima jakog osvetljenja, na primer u podne ili tokom leta, biljke proizvode više šećera nego što mogu iskoristiti ili uskladištiti. Zatim otpuštaju višak saharoze u svoju rizosferu - objasnila je morski mikrobiolog Nikol Dubilier sa Instituta Max Plank u Nemačkoj.

Ono što iznenađuje je to da okolni mikroorganizmi ne navaljuju previše na taj šećer, mada bi on za njih bio prava gozba. Izgleda da morska trava, kako bi zaštitila rezerve saharoze, ispušta fenolne spojeve, piše Science Alert.

Ovi hemijski spojevi, koji se nalaze u crnom vinu, kafi i voću, kao i na mnogim drugim mestima u prirodi, imaju antimikrobna svojstva koja inhibiraju, odnosno usporavaju metabolizam većine mikroorganizama.

Naučnici su odlučili da testiraju tu hipotezu, pa su mikroorganizmima "ponudili na tanjiru" izolovane fenole.

- Dali smo izolovane fenole iz morske trave mikroorganizmima u rizosferi i videli da oni onda konzumiraju mnogo manje saharoze - prenela je morski mikrobiolog Megi Sogin sa Instituta Max Planck.

Jedini izuzetak je bila mala grupa mikroba koja se poslužila saharozom uprkos fenolima. Naučnici pretpostavljaju da oni verovatno morskoj travi nude nešto zauzvrat, poput hranjivih supstanci koje su joj potrebne za rast.

Morska trava je, inače, jedan od najvažnijih "skladištara" plavog ugljenika (ugljenik zarobljen u svetskim okeanima i obalnim ekosistemima). Naime, područje na kojem se ona nalazi može usisati dvostruko više ugljenika od šume iste veličine na kopnu, i to 35 puta brže.

- Rezultati ove studije doprinose boljem razumevanju jednog od najkritičnijih obalnih staništa na našoj planeti i pokazuju koliko je važno očuvati ove ekosisteme plavog ugljenika - rekla je Sogin.

Istraživanje pod imenom Sugars dominate the seagrass rhizosphere objavljeno je u časopisu Nature Ecology & Evolution.

(Telegraf.rs)