Tara je od 40 godina stare kamp prikolice napravila funkcionalnu vikendicu: Za renoviranje potrošila 1.000€

Kupovina kamp prikolice ili kampera želja je mnogih od nas, međutim većina se ne odlučuje na ovaj korak jer je reč o skupoj investiciji koja se uglavnom koristiti manje od mesec dana godišnje.

Tara Veselčić i njen suprug rešili su da jednu staru vikendicu preurede po principu uradi sam i da od nje naprave vikendicu koju će koristiti tokom cele godine.

- Sve je krenulo sa idejom da imamo vikendicu u vikend naselju u našem gradu Vinkovcima. Nismo hteli ništa veliko, nego neku manju kuću gde bismo mogli vikendom da se opustimo sa društvom i porodicom - kaže Tara.

Međutim, kako svaka izgradnja novog objekta, čak iako je u pitanju mala kuća zahteva puno novca, pa je Tarin suprug Ante došao na ideju da kupe kamp kućicu koja će im služiti za više stvari.

- Ja sam prihvatila ideju, ali pod uslovom da je preuredim kako bih ja želela, da bude lepa koliko je i funkcionalna. Opcija sa malim prostorom, a u kom opet imamo sve što je potrebno, je sa kupovinom iste tada za nas postala pravi izazov - rekla je ona.

S obzirom na to da je kamp kućica stara čak 40 godina, bila je u lošem stanju, pa je porodici trebalo oko dva meseca za renoviranje iste.

- Imamo i troje dece pa nam je osim pomoći oko renoviranja trebala i pomoć oko čuvanja dece, a za to su bile zadužene bake. U renoviranju prikolice pored supruga i mene učestvovao je i moj otac koji je jednako uživao u celom procesu kao i mi - objašnjava Tara.

Za renoviranje su potrošili oko 1.000 evra

Kada su konačno rešili da počnu sa radovima, prva na redu bila je kupovina materijala.

- Za početak smo od materijala koristili puno brusnog papira da se drvo, kog je bilo jako puno, fino obradi. Dalje smo koristili boje na vodenoj bazi, boje u spreju, samolepljive folije, linoleum, drvene lajsne i stiropor lajsne - kaže ona.

Nakon tih grubljih radova došao je onaj za Taru najdraži deo, a to je biranje materijala i tkanina za sedeći deo nameštaja, zavesa i jastučnica.

Renoviranje cele prikolice koštalo je oko 1.000 evra.

- Jako smo zadovoljni iznosom koji smo potrošili na renoviranje, s obzirom na to da bi nas renoviranje većeg prostora koštalo mnogo više. Ja sam pratila svaku akciju i sniženja i to mi je puno pomoglo da ne potrošim veliku količinu novca za tkanine koje zaista dosta koštaju. Recimo, zavese su zapravo posteljina koju je moja svekrva na svojoj šivaćoj mašini sredila i promenila im ulogu - savetuje Tara sve kako bi mogli da uštede.

Najveći izdatak za porodicu bila je kupovina boje na bazi vode.

- Ne mogu vam ni da kažem koliko smo tačno kantica boje kupili, ali činilo se kao da nema kraja - kaže ona.

Početak radova

Kada su svi materijali stigli, radovi na renoviranju prikolice su konačno mogli da počnu.

- Ceo proces je krenuo čupanjem starih tepisona sa poda, skidanjem starih zavesa, starih lajsni... Kad smo izvadili sve što je moglo da se izvadi, onda je krenulo brušenje drveta koje je pokrivalo oko 70 odsto kućice. Taj deo je dugo trajao - objašnjava Tara za Telegraf.

Kada su završili sa brušenjem i kada je uklonjena sva prašina, Tara i njen suprug su u ruke uzeli četke i valjkove i farbanje je moglo da počne.

- Sećam se kada sam napravila prvi potez četkom i rekla ocu da krećemo. Tada sam postala svesna šta nas sve čeka i da ćemo morati sve da pređemo više puta da bi bilo lepo i izjednačeno - kaže ona.

Proces farbanja trajao je oko dve nedelje, a kada je taj mukotrpni posao završen na red su došli finiji radovi. Počeli su sa stavljanjem zidnih i podnih lajsni, lepljenjem samolepljivih folija na stolovima i ormarićima, postavljanje novih lampi i lustera koje je Tarin suprug sam napravio od drveta i dioda.

Zatim je na red došlo postavljanje navlaka na sedeći deo, kačenje zavesa, stavljanje jastučnica i ostalih ukrasa koji su oplemenili ceo prostor.

- Kada sve uzmem u obzir, najlakši deo posla meni je bio lagano završno čišćenje i ukrašavanje jer se time polako nazirao kraj i kada se okreneš iza sebe i vidiš šta ostavljaš za sobom onda postaje još lakše. Najteži deo je definitivno bilo to silno brušenje drveta i bojanje jer je najduže trajalo i najprljaviji je deo posla - rekla je Tara.

Za sve one koji razmišljaju da se upuste u ovakav proces Tara ima da poruči da se trud i te kako isplati.

- Novčano je isplativije, a zadovoljstvo jer ste nešto sami napravili svojim rukama je trostruko veće nego kada neko to napravi za vas. Posla ima, ali rezultat je veliko zadovoljstvo i sreća. Kada nam tuđi trud i rad postane inspiracija, a ne iritacija onda dođe i lična motivacija. Samo sam jednom na jednoj društvenoj mreži objavila ovaj naš rad i hiljade ljudi je reagovalo i na stotine komentara smo dobili. Javljali su mi se ljudi koji planiraju da im kamper postane dom - kaže ona.

Ona se nada da će i ova priča motivisati nekog i možda dati vetar u leđa nekome ko možda nema hrabrosti da se upusti u nešto slično.

Tara takođe savetuje svima ko kupuje kamp prikolicu, koja nije nova, da obavezno zaviri u svaki kutak i obrati pažnju na potencijanu vlagu, na cevima i funkciju plina za koji svi znamo koliko može da bude opasan.

Porodica Veselčić ima plan da kamp prikolica za sada služi kao vikendica, a na proleće ih čeka novi izazov sa uređenjem spoljašnjeg dela kamp kućice.

- Jako nas veseli i taj deo uređenja i naravno nije isključeno da će postati i kuća putujuća - rekla je na kraju Tara.

Da li ste spremni da zasučete rukave i promenite izgled vašeg životnog prostora? Pogledajte još ideja za renoviranje kuća i stanova, po principu "uradi sam".

(Telegraf.rs)