Na istoku Nemačke Srbi plivali za Časni krst: "Tuđina nas je spojila, ljubav prema veri je ovde jača"

Daleko od domovine i svojih najmilijih, kako nalaže tradicija i običaji u ovom bogojavljenskom danu, plivanje za Časni krst organizovali su naši viteški heroji na istoku Nemačke.

Ni ledena voda, koja je u jezeru Kisgruberu, pokazivala samo dva stepena, nije odvratila Momčila Ivančevića, Aleksandra i Nemanju Milića i Vladana Kovanovića, da zaplivaju za veru, ljubav i jedinstvo.

Kako kažu za portal Telegraf, plivanje za časni krst organizuju oni sami, već drugu godinu za redom odlaze do dubokog jezera gde plivaju za časni krst.

Organizator ovogodišnjeg plivanja u gradu Drezdenu, koje nije takmičarskog karaktera, jeste Momčilo Ivančević (26), koji nam dolazi iz Bačkog Sokolca.

Kako ističe za Telegraf, tuđina je mnoge ljude spojila i okupila, a ljubav prema veri još je jača ovde u inostranstvu. Plivanje za časni krst obično se organizuje u sklopu Ruske pravoslavne crkve, ali zbog epidemioloških mera, ove godine i prethodne, naši ljudi se sami okupe i sastanu.

- Voda je jutros bila ledena, temperature je bila oko dva stepena, osetio sam hladnoću samo dok sam ulazio, kasnije je sve prestalo. Više ne osećate ni zimu, ni bol, samo olakšanje i zadovoljstvo. Trudimo se da naše običaje negujemo i ovde koliko god možemo, odlazimo u crkvu, proslavljamo Božić, palimo Badnjak, dočekujemo Uskrs, sve kako bismo se osećali kao kod kuće - ističe Momčilo.

Plivanje je bilo organizovano u ranim jutarnjim časovima, kako nam ističu naši odvažni momci, koji se inače profesionalno bave sportom, Aca i Nemanja treniraju fudbal za lokalni drezdenski klub, dok je Vladan bivši rukometaš, sportsko telo bolje i lakše podnosi hladnoći, pa se posledica ne plaše.

Momčilo dodaje, da je prošle godine čak bolestan ušao u vodu, ali da mu ni to nije zasmetalo da zapliva za veru. I ako nije takmičarskog duha, krst je ipak preuzeo Momčilo, ali zajedništvo i jedinstvo moto je današnjeg tradicionalnog dana.

Ljubav prema domovini, posebno prema svojoj veri, jača je od svega, pa čak i od ledene vode. Upravo zato, naši odvažni zemljaci u svakoj prilici ističu da su iz Srbije. I ako su već nekoliko godina stacionirani u ovom delu Nemačke, gde sa svojim porodicama rade i zarađuju za život, rodna zemlja uvek je u srcu.

Najteže je kada su praznici, zato su se odlučili da deo tradicije unesu i u ovaj deo Evrope i da se barem dušom, a i telom vrate barem na kratko svojoj zemlji.

(Dragana Starčević)