Ostrvo zmija nije imaginarna lokacija iz noćnih mora ili horora, već stvarno mesto koje ljudi zaista tako zovu, iako je lokalno još i poznato pod nazivom Ilja da Kejmada Grande. Udaljeno je oko 30 kilometara od obale brazilskog Sao Paula, a iz vazduha izgleda zapanjujuće lepo - s obiljem zelene vegetacije, prekrasnom stenovitom obalom, okupano u suncu i okruženo kristalno čistim morem.
No ideja surferskog raja i egzotične lokacije za odmor brzo pada u vodu - jer ostrvo zmija nije taj naziv dobilo zahvaljujući svom obliku, već zato što je dom najsmrtonosnijim zmijama na svetu, kojih je tamo bukvalno na hiljade. Na Zemlji ne postoji mesto na kojem je koncentracija zmija otrovnica veća - ističu naučnici. Budući da njegova površina iznosi tek 0,45 kilometara kvadratnih - računica je jasna, tamo ne samo da ćete zasigurno videti zmiju, već ćete videti na stotine njih, odnosno jednu zmiju na svaki metar zemlje.
Nije ni čudno kako na tom ostrvu ljudi ne žive, a jedini dokaz ljudskog postojanja čini svetionik izgrađen kako bi se izbegli brodolomi. Neko je morao da napravi svetionik i upravlja njime, a prema Smitsonijanu, u ranim 1900-ima na ostrvu je živeo čovek zadužen za to. Prema predanju, poslednji svetioničar i njegova porodica nisu preživeli, jer su navodno zmije ušle u njihov dom kroz otvorene prozore.
Druga strašna priča govori o ribaru čiji se čamac nasukao na obalama ostrva, pa je morao da se iskrca. Dok je pokušavao da ubere banane, zmije su ga zaskočile s drveta. U pokušaju bekstva do obale, navodno je ugrižen više od desetak puta.
Zmija čiji otrov otapa meso
Vrsta jamičarke iz porodice otrovnica ostale su zatočene na ostrvu kada je narastao nivo okeana i odvojio ostrvo od kopna. Prirodna selekcija u kontekstu evolucije omogućile su da se zmije prilagode svojoj novoj okolini, došlo je do porasta u populaciji jer nisu imale prirodnih neprijatelja, a s druge strane pregršt hrane. Zmije se hrane uglavnom pticama, no da dođe do ugriza čoveka važno je znati kako otrov zlatne zmije doslovno otapa ljudsko meso na mestu ugriza te je čak pet puta jači od otrova zmijskog rođaka s kopna.
Smrtonosna vrsta koja se lokalno naziva Ilha de Queimada Grande poprilično je nepoznata, a razlog leži u tome što joj je ovo ostrvo jedini dom. Ima prekrasnu zlatnu boju, a glava joj je u obliku koplja. Ta je porodica zmija odgovorna za oko 90 svih smrtnih slučajeva ugriza u Brazilu.
Na primer, ako vas ugrize u kontinentalnom delu Brazila i ne primite lek, smrtnost iznosi oko 10 posto. Čak i s protivotrovom šanse za smrt iznose oko tri posto, a simptomi uključuju prestanak rada bubrega, krvarenje u mozgu, krvarenje u crevima i nekrozu mišićnog tkiva.
No, to su i dalje zlatne zmije kopna - sada zamislite šta radi ona pet puta opasniija s ostrva, prenosi Express.hr.
Koliko je to opasno?
Zamislite najgori mogući scenario ugriza zmije. E, pa, još gore, kažu stručnjaci. Na primer, ugriz crne mambe "gasi" nervni sistem, parališe žrtvu te u 100 posto slučajeva uzrokuje smrt (osim ako se žrtva ne nalazi jedan metar udaljena od protivotrova).
Čini se kako ne bi moglo biti gore od toga, osim činjenice kako otrov crne mambe ne pretvara vaše unutrašnje organe u kašu i tekućinu. Ne postoji slučaj u kojem je neko preživeo dovoljno dugo da bi dospeo u bolnicu.
- S ovim zmijama reč je o naročito bolnoj smrti - objašnjava biolog Brajan Fraj, jedan od šačice ludih istraživača koji su se usudili da posete ostrvo.
- U svakom slučaju umrećete vrišteći - dodaje Fraj.
Zabranili odlazak na ostrvo
Zbog ogromne populacije otrovnica brazilska je vlada zabranila odlazak na ostrvo, a jedini su izuzeci posebna dopuštenja za naučnike i istraživačke timove, za čiji preduslov moraju imati dežurnog lekara u blizini, kao i zaštitna odela.
No, kad je nešto retko i tako opasno, uvek se nađu oni koji žele da probaju to "zabranjeno voće". Iz tog razloga postoji i crno tržište za ture koje vode na ostrvo, kao i crno tržište za nabavku zlatnih zmija.
Cena jedne zmije se navodno kreće od 10 do 30.000 dolara.
Otrov bi mogao biti koristan u modernoj medicini
Luda stvar vezana za prirodne supstance koje mogu izazvati smrt - je činjenica kako mogu imati i lekovita svojstva. Otrov zlatne zmije u dosadašnjim je testiranjima pokazao farmaceutski potencijal te se već koristi u izradi lekova za snižavanje krvnog pritiska, a veruje se kako bi se mogao koristiti i za sprečavanje nastanka krvnih ugrušaka, srčanih bolesti te problema s cirkulacijom.
To nipošto ne znači da bi trebalo da idete na ostrvo zmija ako imate hipertenziju, ali daje argument zašto populacija zmija na ostrvu ne bi trebalo da se uništi.
Zmije verovatno nisu doneli pirati
Prema zabavnoj legendi, zlatna ljutica dospela je na ostrvo zahvaljujući gusarima koji su želeli da čuva njihovo skriveno zlato. Navodno nisu znali da će se zmije tako razmnožiti da će blago postati nedostupno i njima samima, ali istoričari tvrde kako je ta priča samo mit. Naime, zlatna je zmija evoluirala kroz razdoblje od desetine hiljada godina, verovatno otkako je podizanje morskog nivoa i dovelo do odvajanja ostrva zmija od kopna i izolacije životinjskih vrsta na njemu.
Tako da zmijski raj nema puno veze s gusarima, ističu stručnjaci. Istina je, međutim, da je populacija zmija na ovom ostrvu rasla i razvijala se hiljadama godina bez ikakve ljudske pomoći.
Brzo su se razmnožavale je nisu imale krupne kopnene predatore kao pretnju, ali je postojao jedan važan problem - nisu imale ni kopneni plen. Zato su naučile da se podižu uvis i vrebaju ptice. Zmije obično vrebaju plen, ugrizu ga i čekaju da otrov počne da deluje pre nego što ga opet pronađu.
Zlatne zmije nisu jedine
Iako su definitivno "zvezde" zmijskog ostrva, zlatne zmije nisu jedine zmije na njemu. Naime, postoji i manja populacija zmija vrste dispas albifrons, neotrovne zmije koje se mogu pronaći na drugim lokacijama u Atlantskom okeanu. To ne znači da vas ova zmija neće ugristi, nego od nje nećete umreti.
Video: Poslednji lovac na poskoke: Strah je pregolem, a kada te zmija ujede suze same idu
(Telegraf.rs)
Video: Pošao na posao, a završio kod majstora: Ono kad baš nemaš sreće
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Ja
Dobar tekst
Podelite komentar
dragan s
rodno mesto moje tašte
Podelite komentar