Veliki heroj, još veći čovek - Milunka, jedinstvena u istoriji
Ova hrabra žena dobrovoljno je pristupila srpskoj vojsci kada je počeo Prvi balkanski rat. U periodu o kome govorimo, pre više od jednog veka, pojava žene ratnika bila je ravna čudu. Milunka Savić je svakako bila više od čuda, bila je i ostala primer kako se voli svoja domovina i kako je moguće zadržati ljudskost u teškim vremenima.
Prvi svetski rat Milunki je pružio priliku da još jednom dokaže svoju odanost otadžbini i svom narodu. Iako je iz prethodnih sukoba izašla kao rezervni kaplar, nadležni su opet pokušali da je ubede da joj nije mesto u rovu.
Bezuspešno. Milunka Savić dodeljena je Drugom pešadijskom topličkom puku, jedinici koja je u narednim ratnim godinama od neprijatelja dobila nadimak "Gvozdeni puk". Neustrašivi bombaš, Milunka Savić, učestvuje u veličanstvenim bitkama i pobedama srpske vojske tokom 1914. godine.
Zatim kreće sa vojskom u odstupanje preko albanskih vrleti tokom zime 1915, i nakon neopisivih patnji stiže na mediteransku obalu u prvim mesecima 1916., zajedno sa ostalim preživelim ratnicima. Odatle je prebacuju u Bizertu na oporavak. Čim je malo ojačala Milunka se priključuje svojoj jedinici na Solunskom frontu. I tu se odvija jedna od situacija koja nam pokazuje kakav je čovek ona bila.
Biti i ostati čovek, uvek i svuda
Proboj bugarskih linija kod Gorničeva odigrao se u septembru 1916. Ovaj podvig srpske vojske iznenadio je neprijatelje ali i saveznike. Očajnički pokušavajući da konsoliduju svoje demoralisane trupe bugarski oficiri uperenim pištoljima teraju svoje potčinjene u kontranapad, a uplašene vojnike prethodno obilato snabdevaju alkoholom. U toj surovoj ratnoj sceni, gde pijani ljudi teturaju ka sigurnoj smrti, Milunka Savić je prema sopstvenim kazivanjima pokušala da učini šta je u njenoj moći kako bi umanjila broj mrtvih.
"...Učestvovala sam u mnogim bitkama, ali mi je najteže bilo u Gorničevskoj bici, polovinom septembra 1916. Moj Drugi pešadijski toplički puk, zbog junaštva nazvan Gvozdenim, bio je kod sela Cerova, blizu Gorničeva. Bugari nas iznenadiše. Prvo napadoše naše susede Dunavce, njihove predstraže isekoše na komade, pa navališe na nas. Njihovi ih oficiri napadoše i poteraše pištoljima u napad ispred sebe. Ide talas za talasom, zbunjeni, pijani, ljuljaju se u hodu i pevaju svoju himnu Šumi marica krvava i urlaju "Ure, ure!" Mi ih pustismo bliže, pa osusmo brzom paljbom. Tu smo ih strašno namlatili. Bile su gomile leševa. Mnogo mi se sažalilo. U jednom trenutku prestala sam da gađam, nisam mogla više da pucam u pijane ljude, grehota je. Tu sam možda dušu ogrešila, ali morala sam, bio je rat." (citat: knjiga Milunka Savić vitez Karađorđeve zvezde i Legije časti; V. Golubović, P. Pešić, N. Pešić)
Milunka Savić znala je da heroj nije onaj koji ubije najviše neprijatelja, već onaj koji spase najviše života.
Priznanja i počasti saveznika
Tokom ratova 1912-1918 Milunka Savić je četiri puta ranjavana. Svaki put se vraćala u borbu još odlučnija i hrabrija. Za iskazano junaštvo odlikovana je više puta domaćim i stranim priznanjima. Nosilac je dva ordena "Miloš Obilić" za hrabrost, Albanske spomenice, Spomenice Prvog svetskog rata, Spomenice balkanskih ratova, Zlatnog vojničkog ordena Karađorđeve zvezde sa mačevima, Ordena Legije časti IV i V stepena i francuskog Ratnog krsta sa palminom granom.
Francuski Ratni krst sa palminom granom Milunki Savić uručen je u savezničkom vojnom kampu u Bizerti 1918. godine, na proslavi Dana nezavisnosti SAD. Ovo visoko odlikovanje uručio joj je lično guverner Bizerte viceadmiral Emil Geprat, pred postrojenim pripadnicima svih savezničkih snaga. Milunka Savić doživljavala je slične počasti više puta na obeležavanjima ratnih jubileja. Pred njom su postrojeni stajali pitomci francuske vojne akademije Sen Sir, a na poprištu bitke kod Verdena počasni pozdrav dobila je od predstavnika francuskih pukova koji su učestvovali u najvećim bitkama Velikog rata.
U Muzeju Velikog rata, u francuskom gradu Mo, deo postavke posvećen je hrabroj i neponovljivoj Milunki Savić, velikoj ratnici i još većem čoveku.
Saznajte više ovde.
(Telegraf.rs/PR)
Video: Prolaznici je jedva izvukli: Šetala je ulicom, a onda je drvo palo na nju
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Toni
Pišite malo kako joj se otadzbina odužila i kako je završila
Podelite komentar
Veks
Setili se Milunke Savic i to 50 godina nakon sto je preminula a zivela u najvecoj bedi. E Srbijio. Dodatna sramota je to americka ambasada mora da nam priča o srpskom heroju.
Podelite komentar
Nada
Bitno je da se osobe sa divnom dušom i velikim srcem nikad ne zaborave. Tužno je samo što je umrla daleko od očiju javnosti, nažalost zaboravljena od svih....
Podelite komentar