"Godzila" među stonogama: Veruje se da su bile veličine automobila i teške 50 kilograma

Džinovske stonoge veličine automobila i teške 50 kilograma nekad su se lovile na području severne Engleske, tvrde stručnjaci nakon otkrića 326 miliona godina starog fosila. Najveći fosil ovakve stonoge otkriven je slučajno na plaži u selu Hoviku nakon što se deo stene odlomio i pao na obalu.

Kako bi postigla tu veličinu, ova stvorenja, poznatija pod imenom "Arthropleura", morala su da se hrane biljkama visoke nutritivne vrednosti, a moguće je da se radilo i o predatorima koji su se hranili drugim beskičmenjacima i malim vodozemcima, navodi Index, prenosi B92.

Preporučujemo

Pomenuto stvorenje sačinjeno je od više elemenata egzoskeleta, a izgledom veoma podseća na današnje stonoge. Ovo je tek treći pronađeni fosil ove vrste, a ujedno je najveći i najstariji. Ostao je sačuvan zahvaljujući pesku pored korita reke.

Deo pronađenog kostura dug je 75 centimetara, a naučnici veruju da je cela stonoga bila duga 2.7 metara i da je bila teška 50 kilograma. Pronađeni segment potiče iz razdoblja karbona, više od 100 miliona godina pre doba dinosaurusa. U to vreme Velika Britanija se nalazila blizu ekvatora, zbog čega su temperature bile visoke.

Stena pala, ukazao se fosil

Fosil je u januaru 2018. godine otkrio bivši doktorant koji ga je, šetajući plažom, uočio u velikom bloku peščara.

- Ovo je sasvim slučajno otkriće - kazao je dr Nil Dejvis sa Kembridža i glavni autor rada o fosilu. - Stena se pri padu raspukla na takav način da je fosil bio savršeno izložen kada ga je uočio jedan od naših bivših doktoranata.

Vladina agencija "Natural England", lokalne vlasti Hovika i vlasnici zemlje na kojoj je fosil pronađen dali su dopuštenje da se odnese na analizu na Kembridž.

Moguće da su bili i predatori

- Ne možemo sa sigurnošću da kažemo čime su se ova stvorenja hranila, znamo da im je bilo dostupno mnoštvo hranljivih orašastih plodova i semenki, a moguće je i da su bili predatori koji su se hranili drugim beskičmenjacima i malim kičmenjacima kao što su vodozemci - kazao je Dejvis.

Ova stvorenja puzala su ekvatorskim područjem 45 miliona godina pre nego što su izumrla. Pretpostavlja se kako je uzrok tome globalno zagrevanje zbog koga je klima postala presuva za njihovo preživljavanje, a mogući uzrok su i gmizavci koji su ih nadmašili u borbi za hranu.

Fosil će biti izložen za javnost u Kembridžovom muzeju sledeće godine. Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu "Geological Society".

(Telegraf.rs)