Osnivač - reč koja mnogo znači, a tako se malo poštuje

Bio sam na proslavi 20 godina rada Ehokardiografskog udruženja Srbije (https://www.echoserbia.org/) i bilo je super videti koliko su napredovali, sresti sve te drage ljudi i na kraju videti svojih ruku delo.

Naime, među osnivačima pored prof. dr Ide Jovanović, kao predsednice, bio sam i ja kao generalni sekretar. Kao i uvek bilo je mnogo problema, ali smo ih rešavali u hodu i danas svi mi imamo čime da se ponosimo. Nije to bila ni prva ni poslednja organizacija u čijem sam osnivanju učestvovao.

Kasnije sam osnovao Mrežu za pomoć roniocima Jugoslavije (DANYU), Udruženje za sportsku kardiologiju Srbije https://www.usks.org/, Centar za sportsku ishranu i suplementaciju (http://cis.edu.rs/o-nama/cis-tim/) ordinaciju „Kardiološki Akademski Tim“ i ordinaciju „Vita Maxima“, planinarski klub „Avantura Tim“ i udruženje „Avantura“ i kao krunu svega Antidoping agenciju Republike Srbije (http://www.adas.org.rs/).

Ništa od ovoga nije važno samo po sebi, ali je važno za nas kao narod. Zahvaljujući osnivanju organizacija mogli smo da počnemo da institucionalno komuniciramo sa Evropom i svetom i tako unapredimo svaku oblast pojedinačno i naravno pomognemo mnogim ljudima.

Ali razlog za ovaj članak nije prisećanje na sve ove organizacije, već na to šta znači biti osnivač. Kod nas se to nekako zaboravi i uvek sve počinje od ljudi koji su trenutno tu, a suština je sasvim drugačija.

Osnivač je neko ko započinje nešto novo, ko ima hrabrosti, znanja i umeća da svemu da formu i oblik da bi svi koji pristupe mogli da rade i stvaraju. Tako da reč osnivač dobija novo značenje. I kao i uvek, sve počinje u SAD. Tako su prvi predsednici SAD prozvani ocima osnivačima (eng. founding fathers) Džordž Vašington, Ben Frenklin i Tomas Džeferson jer su bili ključni u uspostavljanju američke nezavisnosti od britanske vladavine.

Slično njima onaj ko pokrene novine je osnivački urednik ili onaj ko osnuje muzičku grupu je osnivač benda. Konačno onaj ko osnuje instituciju on je osnivački direktor i osnivački predsednik.

Pošto je to početak svega uloga osnivača ostaje zabeležena zauvek. Međutim, to nije uvek lako prihvatljivo za sve. Tako je na primer osnivač Svetske antidoping agencije, Dik Paund, prepoznat kao takav tek nakon smrti.

U Srbiji je stanje po pitanju prepoznavanja osnivača u mnogo gorem položaju, nekad nije dovoljno ni da umru, da bi im se to priznalo. Koliko puta sam bio suočen sa činjenicom da su ljudi osnivali nešto iz početka, zaboravljajući na one koji su utkali sebe i svoje znanje u određenu oblast.

Zbog toga mi u svakom udžbeniku iz sportske medicine počinjemo sa istorijom u kome jasno navodimo naše „founding fathers“. I ma kako nam izgledali bledi, odjedanput postanu svetli i blistavi, kao u filmu Bjelogrlića „Montevideo, Bog te video“ u kome su između ostalog prikazani Milutinac (dr Milutin Ivković) i Andrejka (prof. Mihajlo Andrejević) osnivači srpske sportske medicine. Zamislite samo da neko danas počne da se u Srbiji bavi sportskom medicinom, a ne prepozna njihov rad!?

Sa ciljem prepoznavanja reči u našem jeziku, treba dodati da osnivač nije samo reč već i funkcija, koju niko ne može da promeni, jer jednostavno to ostaje zapisano. Kako su Englezi rekli „You can’t change the history“ ili „Ne možete promeniti istoriju“. Ne samo da ne možete već i ne smete jer time narušavate red i postojanje.

I kao što rekoh svega se ovog ne bih setio, da me moj prijatelj prof. Saša Nešković nije pitao da li sam član organizacije koju sam osnovao ili još strašnije nije imao odgovor zašto i ja nisam dobio zahvalnicu kao mnogi koji su pomogli da ECHOS nastane.

Verujem da se sve to može lako ispraviti, ali pre svega neophodno je da svi naučimo da je osnivač mnogo više od reči.

(Prof. Dr Nenad Dikić)